Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
_ ГЛАВА СЕДМА та
ГЛАВА СЕДМА
Писменица
1
Тешкоће око њена састављања. — Помоћ Луке Милованова. — Завиеност и самосталност према Мразовићевој Словенској Граматици.
То што се Вук прихватио посла да пише Граматику, несумњиво је највећи триумф Копитарев. Што је Вук сео и написао по његову наго= вору песме које је имао у глави «или које му је казала (Савка) и спремио их за штампу, то се може објаснити; што их је писао друкчијим право= писом, који је био бољи од уобичајеног, ни то није тако необично; али натерати човека, који никаквог претходног граматичког образовања нема, да напише граматику, и то за језик који пре тога никакве граматике није имао — то је право чудо! Вук је био као у некој хипнози од Копитара, улазио сав у његове идеје, гутао их без икакве резерве,! и извршивао их, колико је год могао, у свој потпуности њиховој.
Копитар је морао много разговарати с Вуком о томе каква треба да буде граматика једнога језика и шта је задатак граматичарев, Усвојивши сам гледиште Аделунгово и Добровског да у граматикама треба изно= сити и тумачити само оно што се налази и како се налази у народном говору без икаквих граматичарских спекулација и умовања, он му је показивао граматике Аделунгову и Добровског, а јамачно и своју. Али Вук те граматике није могао узети за препочетак, јер је то премашало његову снагу, а како је неки препочетак морао имати, то је узео Мра= зовићеву (Словенску Граматику.“
(Одмах у почетку Вук вели да му није намера писати целу граматику већ представити »само најглавнију и најважнију част Писменице т. Је. Познаванђе и скланљанље риечи« Али ми смо из предговора к Песна= рици видели, да се не може све узети за готово што Вук у предговорима ових првих списа говори, па и ово ограничење неће бити да је дошло што »није имао намеру,« већ од невоље. Кад се пред Копитарем непрестано одго= варао да се не може тога посла прихватити што не зна како ће, веро= вероватно је да му је Копитар рекао нека у Мразовићеву Граматику унесе место словенских образаца именске и глаголске промене српске
1 Види напред стр. 70 о Качићу.
2 У предговору Писменици Вук вели читаоцу да не тражи »овде они танки и дубоки правила Тезика, којима је Г. Аделунг код Њљемаца, и Г. Добровски код Бохе= мапа, и код свију Славенски народа, безсмертну славу задобио.« О Копитаревој Грама= тици не вели ништа, као што у опште у овим првим радовима нигде Копитара не помиње,
з Руковбдство кљ Славенстби Грамматић исправленнђи, во оупотреблене Сла= вено-Сербскихђ нарбднехђ оучилишљ, Издано трудбмљ Авраама Мразовича. — Друго издање, Будим 1800. 80, ХМ. 192.