Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕСЕТА ПЛ

После појаве Вукових првих списа (Стратимировић је успео да се пооштри цензура у будимској штампарији против сваког одступања од уобичајеног правописа (о Ускрсу 1815. г, Преп. П, 99. А да се не би испод те цензуре извлачиле књиге штампањем у Бечу, несумњиво је он подбунио будимску штампарију да протестује против штампања српских књига у Бечу, јер по привилегији Марије Терезије има само она то право. (Она је у томе успела, јер се од 1816 године у Бечу нису смеле штам= пати српске књиге сем Давидовићевих Новина агићев Зборник 466).

Копитар је међутим радио да се у Бечу оснује и друга српска штампарија поред Шнирерове, и преговарао је са Штраусом да и он спреми српска слова, и о томе је писао Вуку реп. 489, 159 егс). Вук је мислио да је забрана већ дигнута; »дакле опет е слободно у Бечу пе= чатати (Србске кнљиге“« Копитар му одговара, да ће се штампарска пар= ница поново повести, и »сва је нада да ће добра ствар морати добити. Ваш пак Речник, пошто ће и немачке речи имати «а по Соларићевој жељи можда и талијанскеу, не зависи ништа од тога, и сме овде бити штампан, чим ви будете готови. МИ сам Штраус би за Речник излио слова, кад би на то могао поуздано рачунати, и пре него што се парница добије« «Преп. |, 160, 162).

Међутим је и Давидовић, јамачно у споразуму с Копитарем, поднео молбу за допуст да оснује једну српску штампарију. Још 15. априла 1816. писао је Копитар Ханки како ће доћи Вук да штампа Речник, а Дави= довић ће бити штампар и издавач «НА. Писма 12. А 12. јан. 1817. пише Вук Мушицком: »Мав се шело надамо да ће Давидовићљ бвти Србски типографљ у Бечу; већђ е постао калфа, садљ само да е новаца, па сљ мфста маИсторљ.« Недељу дана доцније понавља како га Копитар и Да= видовић уверавају »да ћемо у почетку идућега мфбсеца априла почети печатати Србски Рбчникљ у Типографзи Димитр!а Давидо= вића. (Само не казулте никоме 1ошт“ засадљ« (реп. П, 136, 137). Али допуст или није добивен, или Давидовић тада није имао новаца, и ваљало је опет радити са Шнирером. МИ кад је све било погођено и Вук набавио хартију, и кад је штампање 19. октобра требало да почне, Шнирер удари натраг. Бојећи се да будимска штампарија не поведе парницу, и евен= туално нанесе му материјалну штету, он изјави да посао не може почети пре него што од надлежне власти не добије допуст за то.

Да би се с те стране обезбедио, Шнирер бамачно у договору с Копитарем) преда аб. окт. Цензурној Дворској Канцеларији Депзиг Но|зјеПе) један акт којим изложи своју намеру и бојазан, и моли да му она изда једну изјаву да српско-=немачко-латински Речник не потпада под повластицу будимске штампарије, пошто у њему нема ни :/, српских речи (па ни толико од језика којим се штампају књиге у Будцму». Четр= наест дана доцније поднео је истој Канцеларији И Копитар један опширан извештај о радовима Вуковим и о својој сарадњи на Речнику, и молио, као сааутор и руковалац целога посла, да Шнирерову представку повољно