Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

118 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

реши, или «што би било још брже) да њему — Копитару — саопшти прет= ходну одлуку да српско-=немачко=латински Речник не спада у повластице будимске штампарије, Га ствар буде предата Угарској Дворској Канцеларији, која није хтела ни да чује о повољном решењу, и Копитар буде о томе извештен тек и. маја 1818. године. (Он тада напише још опширнији извештај у коме је доказивао да будимска штампарија својим тражењем излази из круга својих повластица, јер се оне односе на штампање само црквених књига и књига школских које се на наставу верску односе, и према томе њен захтев није основан на закону. Гроф Седлницки у своме реферату цару «626. нов. 1818 потпуно је усвојио гледиште Копи= тарево и дао мишљење да се донесе решење у смислу Копитарева предлога. Решење је дошло тек у половини 1832. године «Зборн. Јагићев 465—470). -

Кад је Седлницки поднео свој извештај цару, Речник је већ био наштампан, али не код Шнирера већ код Јермена Мехитариста, Њих је Копитар убедио да нема никакве опасности од протеста будимске штампа= рије, и они су га без нарочитог допуста наштампали,!

Али главни узрок овом задоцњењу био је немање трошка, јер Вук није имао средстава да почне штампање. (ви ови преговори са штам= паром и с Дворском Цензурном Канцеларијом почети су тек онда кад је Вук осигурао прву суму за почетак рада. Знајући да ће тешко претплатом покрити трошак, он се обзирао неће ли наћи каквог добротвора, и прва му је мисао била да се обрати кнезу Милошу који је почетком 1816, године послао 1оо дуката Давидовићу и Фрушићу, као помоћ за изда= вање Новина «реп. 1 158). (Он му напише (крајем октобра 1816.) једно врло, достојанствено писмо, у коме вели да је поред других књижица спремио и Српски Речник протумачен немачким и латинским језиком. »Кнрига е ова послђ Исторле Раићеве прва, и наИважнји одљ свио кнвига (Србскихљ; и биће цбломе народу Србском“ на превелику ползу, на честђ и на славу.«

Али ће за штампу требати најмање 6.0о0оо фор, у банкама, а од претплате до сад није добио ни четвртину тога. »Садљ дакле ово велико и мно-

гополезно дбло зависи од помоћи, а одђ кога бн другога д смбо и могао

искати помоћи и надатисе него одљ васљ милоствви Господару! кои се данђ и ноћљ бринете и старате о ползи и о слави народа Србскога. 4 за наивећу срећу држимљ што живимљ садљ и што издаемђ ову кнвигу

1 Давидовић, који је своје Забавнике за г. 1815. и 16. штампао код Шнирера, за г, 1818 морао је ићи у Будим (за г. 1817. није га ни издао), а после Вукова Речника штампао је и он код Јермена Забавнике за г. 1819. 20., и 21., иако је то чисто српска књига, пре него што је званично забрана укинута. Тако је и Вук ту штампао своје Данице за г. 1826., 27. и 28. А тада је и у Будиму попустила цензура, и Вук је и ту штампао неке своје књиге, и својим правописом. — Копитар, одговарајући Ханки зашто је Речник скуп, вели да томе није крив он већ цар, што је продужио привилегију будимској штампарији до 1825. године, по којој никакав штампар не сме имати српских слова,..... »само калуђери смеју грешити и т. д« — Н. Писвма 27.