Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕСЕЂЋА 119

Пи С ~е "С

_ Дика Оегомбс у ово срећно време кад ви Ена а Ђ вашомљ држите кор= манљ мудрога правлена матер (86 ; то од васљ могу искати помоћи на но; а вм треба да узмете за срећу, што вашљ Србјанашљ у време ваше овакову кнљигу издае, и што му ви помоћи можете.« Зна да њему у садашњим приликама треба на много страна, али се ипак

нада да ће му послати зоо дуката из ових разлога:

(. Ви ћете сљ тимљ учинити велику ползу и славу цћломе народу (ССрбскоме (особито Срби; а вм за ползу и за славу народа (Србскога нисте штедили ни крви свое, нити сте живота жалили; 2. Учинићете мени помоћљ и благодђанје, кое треба да ми чините; зашто сам л вашђ «Срби= ланстаћу единни списателњ; и свима самљ образљ освђтлао и честљ учнио;

3. 4 ћу ову кнбигу посветити вашему славном“ имену, кое ће бити као абнацљ свима вашим“ славним" мужественим делима; Свет ће видфти да се вм поредљ храбрмхљ н надалеко чувенмхљ дђбла вашихђ и за просвђ= ценје народа (рбскога бринете, сви ће вам Славенски народи, Од Петрова града до Дубровника, зато благодарити; свакога ће правога (Срблљина (одљ Адрзлатическог мора до Тимока, и од Црне горе до Пеште и до (Сент. Андре» срце од радости заиграти, кад види Србскти Рчникљ, (ССреганцемљ саставлбнљ, а трошкомљ народоначалника и поглавара Срба напечатанљ, и н'бговоме славном/ имену посвећенљ; Благодарно ће потомство послћ 1000 година сљ радости и сљ благодарности читати и споминати како сте ви — и у како сте време — платили да се првљи Србски Рфчникљ штампа« (Преп. | 584—.»

(Ово је писмо послао преко Јована Миоковића, секретара Народне Канцеларије, али одговора за дуго није било, и Вук је непрестано нава= љивао ла му се одговори црно или бело. Напослетку добије из Земуна од Ђ. Захаријевића «преко кога је ова преписка ишла) писмо, 6од 5. фебруара 13177 у коме му јавља, да му је Миоковић у парлаторији рекао да ће извесно добити 50 дуката, кад књига угледа света: »Дакле брате! ако оћете књигу Господару посветити, задовољни у вишереченим сушче, из= волите ми незакаснено известити да и ја ји известим« реп. П, 520—523. Вук није био задовољан, и поново је писао и Миоковићу и кнезу Милошу. Недобивши- одговора поново пише Миоковићу «23 марта:

„На толика и тако важна писма мол, а одљ васђ не добњ: никаква одговора! А особито на оно послбдиђ писмо требало бм да доомемђ од= говорљ и одљ васљ и одљ Господара, па ништа! Вто самљ писао Г-=дару Дими= три СБорђевићу »азнадару општи прихода«) и моло га да ми пошлђте изљ касе народне 300 дуката па ћу вамљ вратити кадљ продамђ кнђиге, или кадљ буду кнвиге готове узмите ихљ ве, па продаите докљ не извадите новце, а ћу на таковнШИ начинђ и овде наћи новаца, па неколико мбста; али Ом: радљ да то учини народљ Србски «правителљство нфгово; за честљ и за славу Господара и избавитела свога. Понизите се и презрите господство ваше, па ми одговорите на ово мое писмо (ја одег лету« — Преп. |, 184).

Вук сад у место поклона тражи »зајам« на подлози књига, и хвали

се како на тај начин и у Бечу може наћи новаца, и то »на неколико места,« што је, у најмању руку, претерано.

Кад се Фрушић доселио у Земун, молио је и њега да се заузме да те новце добије. ФФрушић му у једном писму «од 17. маја; јавља да је чуо да ће добити 100 дуката или бар 50. »Распитао сам Живков. (Гелемака,