Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

120 ОДЕЉАК ТРЕЋИ -

и јошт једног, па веле; он ће добити, не колико иште, јер смо сиромаси, али опет колико се може.« У другом писму бод 14 јунау пише му да се разговарао с Миоковићем »а он каже за 50 дуката које су ти одредили, да ти пошљу, да си му писао срдито и рекао »ово било, оно свило, Милош би требао овако, па онако, па кад неће све као што иштем да учини, а оно на част му и то што мисли да пошље.« [Из твога данашњег писма видим да си о томе другога мњенија, и ја се радујем да сам још онда му рекао; није тако, брате Јово, него ви и то што можете учинити учи= ните утехе његове и нашега поноса ради.« Даље вели да му је говорио да тих 50 дуката одмах пошљу, а не кад књига буде готова, јер сад за трошак треба, и јер без тога не може ни бити готова. »И тако смо онда учинили, да овде гдигод предаду новце, уверивши га да је твоја књига не само готова,... већ се и печатати почела.« Али ни то није испуњено, Четрнаестог августа Фрушић је написао писмо кнезу Милошу у коме после кратог увода

вели : »Молим се Вама, да би Ви умилостивили се књигу пријатеља мога речену »Словар Србски« под Ваш покров примити, и допустити да ју он имену Вашем посвети.... (лава коју сте хероическим победама Вашим

саплели, јест и биће дика народу нашем, но осијати ју и утврђивати новим заслугама вредиће више, него ли победе, које пролазе, или дотле се само спомињу, докле добро своје изливају. Помоћи дело, као што је (Словар (Српски, да на свет изиђе, и на ползу служи (Србскому роду у дубока столетија биће једна од најпостојанији и најсјајнији заслуга, коју је икада вожд (Србског народа учинити потрудио се, Поклоните књигу ову народу своме; учините милост са зоо дуката за које Вас је први србијански Спи=

сатељ Вук Стефановић у својима писмима молио, и скините камење, које књигу ову задржава. (Словаром (Српским остаће Вукова воља и труд похвалан, но Ваше дело и жертва безсмертна.«

(Одговор Милошев био је повољан. Деветог септ. пише: Фрушићу; »За оскудост и недостатак к делу таку доволног трошка, ја вас уверавам да помошљ код мене имате, само претерпјеније имајте до 25. октов. до нашег народњег собранија имајте целу надежду од мене помоћ улучити.« (Сав сретан извештава одмах о томе Вука писмом писаним самим ускли-= цима: » Твој (Словар, (Србски (ловар, наш Словар, Копитарев (Словар, па и мој Словар излази. Благо свима нама, а мени преблаго! Дика ми је заслуга моја. Кажи Копитару, не жеже ме више његово оно; Етсо Мшо позто ћи ргосигаке робш55« Вук га је питао да ли би се смео на ово писмо задужити 3—4000 форинти, а он му одговара, да »на то питање сам себи одговори... Ја би рекао да причекамо. Знаш како је, не

дај Боже, може свашта јоште бити,«

На Митровској скупштини заиста је било говора о тој помоћи Вуку. По извештају који је Фрушић добио од Ранковића ствар је овако текла. Кад је кн. Милош ту ствар изнео, неки му рекоше: »то је лепом све и добро, али за нас, и поред наши велики нужда тешко и млого; и зар не би и на кога другог така помоћ могла пасти,« На то је Господар рекао: »Јок, ја сам већ једанпут обећао; друкчије не може бити. Наш је човек, наше је и дело; ја ћу сам, ако нећете са мном.«