Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕСЕТА 121

Али су прошле недеље и месеци и од новаца није било ништа. Фрушић се тада реши да лично о томе говори с ки. Милошем и почетком фебруара 4818 пређе у Београд. (О томе састанку послао је извештај Вуку и. фебруара. Милош га није одмах хтео примити, већ му преко Миоковића поручи, да је истина обећао Вуку помоћ, али нема новаца, већ ће се старати да му у то име што скорије 1500 гроша пошље Соко 125 дуката. Преп. П, 384. Али кад Фрушић навали да лично говори с њим о томе, он га прими. (О томе састанку писао је Фрушић Вуку ово: »УМлего се изговарао, тужио, снисходио, зар и притварао. У име нашег дела несрећно је испало, и није ми мило задржавати те дуго. Ево накратко: вели, Господине! толико је мени трошка и толике глобе од Турака, да није могуће сносити. Ако се две заишту паре, нису ми доста две стотине. ја би вама по моме обећању учинио да могу, али баш новаца немам; већ ето што могу 1500 гроша оћу вам првом приликом послати; како се буде гди марва на ону страну претерала, послаћу на каква земунска трговца полицу ако вам је повољно. — Одговорио сам му, он своје могућно нека учини. Налога имам молити му се и примити, а отказати не; и мислим кад више му није могућно, то је и толико сваке чести и благодаренија достојно. Оће ли се пак Вук склонити њему и књигу по предложенију моме посветити: то од Вука зависи, — (Одговор његов: Како знате, и како му драго. Ја да могу више, више би и дао. Ту је дела нашег конац.«

Последње што му о овоме посредовању код Милоша пише налази се у писму од 29. марта. »Ги се можда чудиш, да сам са Милошем прекинуо у твоје име радити, Ја те уверавам да смо се са свим у надежди варали, ЈИ још се сумљам да ће ти ишта дати кад готова књига буде. Ниједан од нас обоје није крив. Колико је жеља била, толико смо нај= спосоднијег средства употребили. Ја тако мислим« «Преп. ], би, 614, 618—19, 622, 625, 623—20, 634, 63). — М Вук заиста није примио ни обећаних 1500 гроша.

Занимљиво је да о целој овој ствари Вук није ништа писао Мушицком. Има само једна алузија кад му се Мушицки жалио на своје зло финан= сиско стање: »Вама се неможе друкче помоћи «по мом мнфнџо; него кад! бм а како дошао у милостљ код Милоша Обреновића; онљ бб: могао помоћи и мени и вама: зашто онљ захвата изљ Беглука« (Преп. П, 9). То је писао 24. новембра 1816. дакле после првог писма кн. Милошу. (Он му се само вајкао како ће Речник много коштати и како нема новаца. »Много ће ми — пише му — новаца требати, не знамљ како ћу на краџ изићи. Мораћу узаИмати одљ кога, ако од куд какви пренумеранти не рупише« 44 окт. 1816. Преп. Ш 107. »Али ево лоте муке и неволђ, како ће се печатати; треба бооо ф. хм. и. а а немамљ ни 600. Бре немам ни 100 ф. него узаимлбмђ те се ранимђ; већљ самљ дужанљ зоо ф. Тако се то живи за вђру и за народљ. Могу га продати Немцима да га они печатајо, али а за толитИ мои трудљ да не добјемљ ни краи= царе, него само да намиримљ мое пренумеранте (и то едва). Бл то правог« (6 март. 1817. Преп. П, 1457.

У писму од 2. октобра извињавајући му се што му од Петровадне није писао вели: »Рбчникљ Србски и Јиобомирљ у Елизуму били су ме забунили,