Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

122 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

а сиромаштво било ме е већљ довело до очалнји, Већљ самљ се био почео спремати да вамљ пишемљ послфднћ писмо и да одлазимљ изљ Беча и изђ овога царства, и Рбчникљ да оставимљ! 4 знамђ да бнм то бнло тешко (и претешко) вама као и мени да се догодило, али вала Богу кадљ нје и надамсе да неће. Дао ми е Гирка, Демелићевљ зетљ, зово ф. ж. м. Куто самљ папирђ и погодио сам са Шниреромљ, и ове ћемо неђелђ почети печатати оваи ббдиви Р6чникљ! Ове ми е 3000 |. дао Тирка, али да не бмло нфбгове жене Маре и пунице Анке ништа не бн било,.. Садљ ћемо дакле почети печатати РЕчникђ и биће готовљ до марта (наидалђу него ђе ћу а наћи 1оштљ 3000 Е. да га исплатимљ; ИМ лошт 3000 ф., да вратимљ Тирки ово што ми е узаимио; Ето дуга на вратљ!« ФПреп. !! 194).

Није немогуће да је на одлуку Тиркину утицало и писмо кнеза Милоша Фрушићу, које му је Вук без сумње показао.

Упоредо с овим радом покушао је Копитар да Вуку изради какву службу у Бечу или пензију, позивајући се јамачно на случај са Штулијем, коме је Јосиф П одредио пензију, кад му је овај поднео свој Илирски Речник с молбом да се наштампа (К!. Зећг. 14). — Али је тај предлог

остао без икаквих последица,“ Штампање се није одмах почело као што се Вук надао због горе

изложенога устезања Шнирерова, и почело је тек у априлу 1518 године,

Али су ови Тиркини новци отишли на претходне издатке, и Вук се у самом почетку штампања нашао опет у оскудици. Претплата је слабо стизала. На његов позив у другом објавленију да му претплатници пошљу још по :о форинти, јер ће књига бити много већа, и биће у њој поред немачког превода и латински, није наишао на повољан одзив. Претплат= ници из Горњих Карловаца, Руме и Н. Сада нису хтели ни да чују, већ су тражили или новце натраг или књигу; из Мохола неки су пристали и платили а неки не, а из Београда одговорили су да ће дати кад књига изиђе «Преп. |, 355, 415; ЈИ, 42, 236, 248). Зато се обрати 12 маја Кон= стантину Ђики молећи га да му позајми 1000 |. ч/. у/. јављајући му да су два табака већ у штампи и да ће до краја јуна књига бити готова, и обавезујући се да ће од првих добивених новаца тај дуг исплатити. Али ту позајмицу није добио. Из те неприлике извукла га је помоћ (Саве Текелије у 500 1. м. м. која му је тад стигла, и претплата из Трста од Драге Теодоровића «56 претплатника по 20 сребр. цванцика = Преп. П, 221—22).

! Ова позајмица Тиркина пада управо у то доба. Фрушић је известио Вука о писму кн. Милошеву :2 септембра, а Вук пише Мушицком о позајмици 2 октобра: Из писма Фрушићева од 3 окт. видимо да га је Вук питао, били се могао на то писмо задужити.

2 У свом извештају полицији о Вуку «4822 г) он вели: Пег НојаћеЏе 156 е5 етипетћећ дазз Фег Џпбегхејсћпеје шојте де5 ћ. Епаззез уот 7. Јап. 1816. деп УџК 21 еег Репчјоп одег Апзјеипо етртојеп ћане. Па ег Кепеп Везећеја етћаћеп, 50 Коппте ег 1818 деп Мик тлеће гитбекћајел, ај5 ег пасћ уоПепдећет Гежесоп пасћ Рекетеђико ге:зеп хоће, шп дот# ете Репзјоп ајб кетавећег Ехшап« 71 зисћеп. — Јаг. Зборн. 474.