Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕСЕТА. 125

Г, 168у. — Сетио се да му је Фрушић обећао узајмити 200 |, и молио га да му узајми, или да код кога у Земуну нађе у зајам на залогу 10 Речника. Овај му одговара да нема, ау Земуну се не могу наћи у зајам 200 |. да се да у залогу не 10 него 200 Речника (Преп. 1, 633, 6397. Писао је и Ст. Живковићу у Букурешт у каквој је новчаној неприлици и потсећао га на стари дуг. Али је и то било узалуд (Преп. [, 61, 7147.

Вук се сад и по трећи пут обрати Тирки и Марији. Пошље им све табаке «сем 17, од Граматике; с писмом у коме вели.

»Садљ стоп још еднако за 2000 |. у. у. па да кнвига изидве на светђ и ви да добмете 1000 књига за 5000 |. док не извадите ваше новце. Ч“ садљ немамљ другога никаквогљ приођжиша осимђ васр, ,.. 4 ћу с те ваше 2000 |. довршити оваи не мало важне посао, и учинићу мото срећу и метнућемо у сигурностђ и оне зооо |. што сте ми лани дали, а без те 2000 !. пропашћу сасвимљ, кое одљ муке, кос одљ срамоте, кос одр нужде и одљ неволћ,.... (Сутра ћу вам доћи на ручак, и да чуем из уста ваши или смрт или животђ, а ви се међутим промислите и догово= рите кое ћете ми дати, а а се надам да ме нећете упустити« Преп. 1, 91—927.

Тирка га није упустио. Дао му је 2000 |. а узео цело издање Речника да га продаје до исплате дуга.

П.

Српски Рјечник.

Копитар је, намењујући Вуку израду Речника, у главном питању био на чисто какав речник треба да буде; онакав каква је била и Вукова Граматика, т. ј. инвентар народног говора. Појединости пак утврђене су током саме израде. Тако н. пр. у почетку је мислио да речник буде српско= старословенско =нсмачки, (Срба ради, који сви, сем Вука, не знајући правог старословенског језика, држе да је руско=словенски језик прави старо-=словенски (исљма 406). Доцније је то напустио и по предлогу (Соларићеву мислио је поред немачког додати још и талијански превод, па је и то напустио и место талијанског додао латински. Исто тако у току рада натерао је Вука да уз поједине речи дода и опис обичаја, веровања и живота народног реп. |, 122).

· Друкчије је о речнику мислио Добровски, Он је предлагао да Вук не ради шео речник, већ додатак Штулијеву, Волтиџину или управо Курцбекову (од г. 1790. Нарочито би требало да објасни оне речи које се само у пословицама чују, а опште познате речи да изостави ФПисљма 4147. Други пут, одговарајући Копитару на писмо којим га је питао о набавци далматинско-=хрватских и словеначких речника за Вука, вели да би Вук боље урадио кад би се ограничио на српске писце, а нарочито да побе= лежи турске речи Фисњма 421). Али је Копитар остао при своме,

Одјек тог Копитарева мишљења налазимо у Вукову првом позиву на претплату, где вели да је предузео и:

»већљ скушо Рбчникљ народнога Сербског езмка, у косм' ће се содержавати само оне рбчи, кос народђ (Сербсти употреблава: да