Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕСЕТА 129

диалекта: ошицање, ошицаши, расшицање, расшишаши, свештшеник, сушра, а херц: ошјешање, итд. Без ознаке диалекта је усиђелица и без срем. и рес; само по херц. диалекту су: опљеши, подријешло, тријеворниша, размјерак; водир, срем. и рес. а водијер херцег.: док шалир и панцир су остали без ознаке диалекта, а панцијер и шалијер су херцеговачки, -

Што је сада изоставио (Славонско, икавско наречје, вероватно је да су томе узрок »шокачки« речници које је од Копитара добио. Он је «у Писменициу рекао да њиме говоре Срби католици у (Славонији, Хрватској и Далмацији, а међутим нашао је у тим речницима сва три говора, и по= сумњао је у тачност своје раније дефиниције. Немајући личног сазнања како ствар стоји, он је сасвим изоставио икавски диалекат, и ограничио се на оно што је њему било познато 4 лас ЕХХХИ, 139.

7. Своје широко познавање језика Вук је показао не само обележа= вањем диалеката, већ врло често и бележењем где се која реч говори, као у Славонија и Хрвашској (јува, корбачу, у Србија «главница, јОва, котобања, кубе, кувати 2, поша 2; по манасштирима особшшо по Србији (кањерисати); у јадру (ајат, вајат, нога 27; доље преко Мораве («блажити, велигдан, каленица, синатору; «о Морави (ижина, стасина); око Дунава доље до Пореча (батоку; око Тимока ФОкељевоу; у крајини Неготинској (ведро 3, зајац, лозје 2, љубовник, љубовница, мишка, пладне, размирица, рокља); у крајини Неошинској и Црној ријеши (граја»; у Ресави и у Левчу (Севе, ене, ете); особшшо по Шумадији конђау; у Србији и у Босни (пљачка; у Србија и у Босни по варошима (гонче, долап «долафу, на= луне, натреник, пирлитање, рафу; у Србији, Босни п Херцеговини Сглавит, лебац :, комора 2); у Босни Соџаковић, чамуљау; у Босни по варошима (бика, кушлама, пушту; у Херцеговини (ван, втица, вшеница, жлица, изван, ками, клијет, ковчег, лагун, леће, љељен, ЈЉељена, мјесто 2., мливо, нагуз= љез, појата, рамо, скупсти, уље, уљести, утјецање, утјецати, цура, шинику; у Банашу (куља, побушени понедеља:у; у Бачкој (бирка, брица, врћи, кеба, мадеж, поврте, прико, приљ, салтаџија, спети, трномет, ча, чукун= деда, шуљаку; у Срему (анта, брашнара 2., валон, веленац, верта, вигањ, дереж, јагорчевина, клечан, крсти куме дете, лулић, љага, мељава, олењити се, опаруша, општи, парцов, поискати, помилар, проктети се, ру= жичало, руцељ, руштеви, сирњаја, сојка, тандара, тартањ, тоља, труло, чезе, чоков, шапац, шилер, шипрат; у Срему и Банату «граничару; по Срему, и Бачкој (аднађ, андрак, асна, Бања лука, барна, бестија, буџа, гајдаш, госа, градити 2. дечак, доникле, дороц, ешкут, ешкуција, женска, зава, закаснити, ишпан, крошње, лењ, лептир, лупеж, маћија, нуз, ордуља, пљушт, порекло, преисподњи, слута, соља, уговети, узур, чигра, чрез, чу= варкућа, џебраку; по варошима (дедак, јапа, кабалеу; у Срему, Бачкој и Банату по варошима (отпређе, пустаија, разонодити, фландра, дужност, захвалити «зафалити;, кафа, корпа, читање); по манасширима и по варо-