Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

130 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

шима толковатиу, и око 150 других речи по Срему, Бачкој и Банату у опште!

(Овим обележавањем Вук је хтео да истакне нарочито оне речи које се говоре у Срему, Бачкој и у Банату. Међу те можда је требало увр= стити и ове: авдшшор, ардов, балсам, бечка, биршаш, бириуз, бокшер, брандла, вапн (фашну, вела «фелау, велћер, вендрек, возмајсшор, војша, вунцуш, газдашал, Жид, измицауз, Кекаваиц, Крањац, унијаш, провизур, арозор, прслук, ракам, Раш, шанцање, шширак, и од њих изведене, јер, бар у Вуково време, тешко да су се употребљавале у Србији. (Остале речи, код којих није стављена напомена где се говоре, сматра да су опште п свуда у употреби, и ако се све не говоре свуда, већ у главном у Ср= бији. И међу овима има такових код којих су могле бити стављене на= помене да су провинциске (као: беневрке, восколик, јурве, преша, человић итду.

8. Код врло многих речи, поред превода, стављени су примери њи= хове употребе из народних песама и пословица, Које се н зе само у загонеткама или кратким причама, наведена је и загонетка или хичана прича, Речи које се само у песмама налазе обележене су са »ст« (стајаћа).

о. У Речник су унесене и уетђа обзсоепа — поступак којим су се силно и успешно користили његови непријатељи у борби против његових рефорама. Вук је и сам мало доцније признао (у једном писму Гриму = Преп. П, 1» да би боље било да их није уносио. (Он је то учинио ја= мачно по савету Копитареву, али је примио одговорност на себе и до краја бранио. — Кад је Речник изишао, (Стратимировић је тужио Копи= тара као цензора што је допустио да се те речи на штету јавног морала штампају, и тражио је да се књига забрани да се њоме не развраћају уче= ници којима је намењена. Копитар се морао бранити, и одбранио се «ја= гићев Зборник, 470). | |

1о, Иако строго узевши не спада у речник, Вук је мислио да у њему »треба да се истолкује и опише што се боље може све, што народ

1 То су ове речи: ајош, аки би, аренда, астал, атагирати, багатела, банкрот, битанга, благодаран, буда, бунда, валинка, валити, вамилија, вашар, вења, вини, виргаз, вођа, воштан, врајт, врас, врбовати, вришак, вртаљ, вунта, галиба, гомбар, грубијан, драживашка, Дунав, Дуови, еспап, женска црква, замјера, заслуга, због, зембил, играчка, интерес, итлен, јашење, јашити, јектика, Јеца, Јоца, Гула, Јулка, канков. картун, каснити, касно. кнез 3, комора !., крис, ктети, кугла, куина, кулунџија, кураж, куш, ларма, литија, лопта, лебац 2., магацин, мађистрат, маргетан, мастило, машлија, мези=

- мац, мезимица, милитар, миндрос, минут, морање/ морати, муст, намајсторити, напра= вити, нарав, неблагодаран, нежели, опаклија, орман, осигурати, паор, парасник, пара= стос, паргал, пасуљ, патист, песковница, печење, пијаца, поднапити се, подранити, пра= вити, предика, приват, проба, пробати, пропућкати, проход, пустара, рањеница, регра= ција, регула, рекла, рибање, рибизле, риф, ројта, роља, рузмарин, сабов, сенатор, си= гуран, скамлија, таки, тацлије, ташци, темпло, теразије, торањ, ћелепуш, уља, фамилијаз, фелер, фланер, форма, цедуља, цента, цех, ципела, циповка, поф, чоја, шавољ, ша= лукатре, шантав, шат, шкода, штала, штација, што ми ти је зашто, шупа.