Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

132 У ОДЕЉАК ТРЕЋИ

ву. — Код именица изведених од трпног придева не обележава дуг слог иза високог (У акцента; ближњење, везање, сакривање, са= летање, итд. док код других речи обележава: акбв, ашов, вернбст, дужност итд.

Напослетку, има известан број речи без обележеног акцента, н. пр. арпаџик, блејање, букварац, буљити, венац, вилает, вирење, вјенчаница, војводица, вртење итд. али то долази у штампарске погрешке.

Таква је била ова знаменита књига која чини епоху у нашој књи= жевности, и која је тако рђаво дочекана од велике већине својих савре= меника, јер је својим новинама далеко измакла испред свога доба.

ГЛАВА ЈЕДАНАЕС,А Реформа азбуке и Српска Грам. =.

1 Реформа азбуке; договарање с Мушицким, Гершићем и Соларићем.

Иако је реформисана азбука Вукова у Шјеснарици и Писменици иза= звала силно негодовање код савременика, иако је због тога другу Пе= смарицу штампао дотадашњом азбуком, опет, скупљајући речи за Речник није напуштао идеју о реформи. Молећи Копитара да оглас о Речнику објави и у немачким новинама, и да се заузме код својих пријатеља за скупљање претплате, додаје: »М пишите Шеокачком владици амачно Врховцуу, а одљ нашихљ се слабо надамљ, зашто они мисле да ће (Србски езнкљ оборити благочесте, Али ако Богљ да те л одкуд добвгемљ новаца, не ћу и одљ нвихђ (Србскога езмка ни ореографје учити, него ћу лиепо јотљ (у начинити, пакђ ћу мои матернњли езнк онако писати, као што га малони душа говоре; а кои хоће да докаже да они покварено

говоре, и да ихљ поправи, начастђ му слава. А мене лђ на то садђ на= вући неће« (Преп. |, 156).

Али њему тада још није било јасно како да ту реформу изведе. У

другом писму пише: »Страусљ треба да нам начини лепа писмена, осо= бито 5 и ћ да буде лбише него кодљ Шнирера, а јотљ Ф% треба тако да начинимо, да е налик на Србска писмена« реп. !, 160).

Кад му је Соларић саветовао да Речник штампа ћирилским писме= нима и да се ради тога пресели у Будим реп. П. 3957, он пише Копи= тару да му је одговорио: »да су Кирилова писмена само за светино изо= брфтена, и да Ом за нви срамота бмла да се нљима ован простви, по= кваренни и говедарскћи езнк (како га Карловачки дворђ назвва; пише и печата, а особито са Србским акцентима; него да мвг ни Кирилова пи= сменау оставимо поповима и калугљерима, кои и онако желе све имати различно одљ осталога народа, пакљ нека га затворе у олтарђ и у пбвнице заедно са садашнњимљ (начин нвшић) славенскимљ езвкомљ. Шта ввгмвгслите о