Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

136 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

П Феонетички правопис и договарање о томе с Мушицким, Гершићем и Соларићем.

Сређујући Речник Вук је наишао још на једно питање које је требало решити, а то је правопис, етимолошки или фонетички, Раније се тим питањем није бавио, али сада кад је требало речи стављати у азбучни ред,

морао се одлучити или за један или за други начин, М о томе питању он се саветовао с Мушицким, (Соларићем и Гершићем.

»Шта мвгслите вв — пише Мушицком — треба ли писати, женидба... или женитба, клубко или клупко, узкти (узакљу или ускти, за= душбина или задужбина; патче,.. или паче; мачче,.,, или маче._ путце или пуце; срдчаница или срчаница. Немоћте се ви ту одмахљ уплашити и поббћи корфну прозваном, него добро промвслите и потражите имао ли друмпи езвци тако што (као мозак, мозга дрозак, дрозга.« «Преп. П, 122). |

ушицки му одговара: »Ваши се вопроси тичу измбнвивана и избацевана согласнмхљ писмена, Измфикио се и избацуло писмена согласка не само у грамматическом савјно но и у лексјккалномљ изображенно речи. (Основанје е овде право и чисто милогласје «благогластеу. Том“ се покоравао и Гречески и Латински и Немецки и (Славенски «а. е, старославански) Грамматцвг... Кад. смо ради да вашљ Лексјконљ буде вђрињи туепфапшт нашег милог езвка, и да нам чисто представи отпечатакљ ума сербског, и народност духа нашег (уво)... не треба да у вашем лекскону свудљ коренљ тражимо, Нек нам“ се заковани (лавани ту не плаше, Нек не дирао у свободу ума и вкуса сербског у милоџ и драгоцфнном собствености. Мн смо даце у (Сла= венскон Грамматшњн, изговарамо како насљ мамстери уче, и сами тако што отљ другихљ научени. У сербском“ езвку морао насљ мапмстери наипаче странни езмкоиспитателљи, слушати.и правни! изговорђ изљ нашихђ уста на папирђ ставлати. Само морамо бвти сопзеццеп5, т. е. морамо имати постолино правило, и постоанна изапи, по коим нам и умђ и уво дфиствуе,«

Да тих претварања има и у другмм језицима наводи примере: зстбо, 5епрз), зепртита, 1ећ тбсе, 1ећ табећје; Харлавтм. Ћојлеба, друм, брутба: убетшало м, 'убветшало, »брашенје м. 'уУбврашценје, воз= и вос= у компози= цији, »Но гди се уво не вредва добро е држати коренљ.« Додаје још да би се у заграду могло ставити и како је по корену, као што стоји и по грчким речницима (Преп. 1, 132—.

Овај одговор Мушицког веома се допао и Вуку и Копитару, и био је од пресудног утицаја, да се одлуче за фонетички правопис, »Г-дину е Копитару мили, него да му е ко поклоно оседлана кона, и по оним“ ће вашим“ правилима бити моћ Словарљђ,« одговара Мушицком «Преп. [, 136).

Мушицки се одмах поплашио од оволиког »радикализма« и ударио је натраг. Али је већ било доцкан. Вук наишавши на прави пут, није се дао с њега скренути,

У доцнијем једном писму препоручује му да нипошто не пише српски, швапски, већ нека остане 6 ма под каква га правила или изузетке ставио «Преп. П, 172. — А Вук га пита зашто“ »Кадљ ћемо