Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 137

казати шипка, клупко зашто не бари српскти. А налази се тако и написано у старимљ рукописима.« У истом га писму пита како ће писати; господски или госпоцки или госпоски; скотски или скоцки и т. д.; разставити или раставити; разселити или раселити; разсо или расо; изскочити или искочити; одтворити С»тако пише Мркаило«)у или отворити; изшетати или исшетати или ише= тати; изженити или иженити (Преп. [, 179—80). Мушицки одговара да треба писати људски, градски Фолоцки е рођећак«), раста= вити, али разселити Фњи по идем кореннои и по вкусу«)оттворити, изженити, исшетати, алирасути, распем, ра суо Фвкуснје, нежели разсуо«), расад, расадник (»вкусше поети, а граммамку разсад«о, искочити. Па опет додаје да треба писати србски, швабски, а не српски, швапски, Па се и по трећи пут враћа нато: »Не гледајте на ореографно старм кнвига: оне немајо никакву ореографџо. По стармм ди= пломама пишу час српскти, час србски. А овде е и лакше чути 6 не= жели оно тупо а. Србскти, Србкина мора остати. МИ Немце: кажу Нађбзђиго, и мн лобко, а не лопко, обкладити се а не опкла= дити се. Ил' оно правило не вала, ил. ово мора бмти у изатио.« Тражи да му пошље прво писмо о томе, јер би о оном више мислио и простра= није писао реп. [, 185, 187).

Вук је пристао да пише градски, изжжениши изшешаши. »али зашто опишвориши2 по каквомђљ е то вкусу% Ђегођ дођу заедно зс, онда се з избаци н. п. расшавиши, расуши, искочиши итд. Вљег сте казали да бу= демо конзеквенш, и оћемо вала! Срблљин, Србади, Српски, Српкина, (Српче итд. Не боите се ништа, Наша е побфда; Грке «старе; ћемо мет= нути преда се и народ Српсти: мозакљ мозга, дрозакљ дрозга, дрозговић итд. реп. П, 188).

Мушицки га поново умерава: »И! 'самљ вам“ казао, да у орео= графји, сходно народном изговору, конзеквентљ будете; надао “сам се, да васљ нећу прећерати. Ал сад, како ми се види, васљ гдекол идеа прећерала. И—скочишиг ра—е02 Српскиг Швапскиг Не боите л се ве анасемег Зарљ кодљ васђ да не буде изама'... Гледапте шта су Србли направили одљ Атабез, атабгаећ, арапски, арапи, прембнивши у прилагателномљ 6 на а премћнили и у сушествователномљђ, Не ће ли тако исто о нама говорити: српски, Српи2 пакљ и трупка, од трупљ, трупа, а не од труба, трубка' Реце, па утецн; печата, па не утече! (Све, све, ал. Српске новине, Српски Рбчникљ! Видићемо« ФПреп. П, 197).

Једина концесија, коју је Вук учинио у Речнику, то је што је у аз= бучни ред ставио изжениши, изшибаши, разожсећи, разосалшши итд. па упутио на иженшши, шшибаши и уз њих у заграду ставио изожсениши итд. Али је ижељубиши упутио на изљубиши и у заграду ставио ижсљубиши са знаком питања.

(Соларић му одобрава да пише: задужбина, тешки, уски, чесница, песница, крсни итд. али да шаље читатеља »к. прамему: задушбина, тежи, узкји, честница, пестница, крестини,« јер »ше у путу сасвимљ и посве подавати се у писму за простонарфчјемђ, и изчерпавати му и послбднђ маане и ругобе« реп. П, 400.