Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

138 ОДЕЉАК ТРЕЋИ | -

И Гершић је био за фонетички правопис, и наводи исте примере из страних језика као и Мушицки; зетбо, зетрзћ тад, тбдеп, тећ тосћее, тећ тбсћте, и додаје још аеибо, дедирзг, асотефог, а сло, м. адотефог, адћао. реп. П, 749).

Вукови погледи на азбуку у јавности пре Речника, и у Речнику.

Гершић је врло трезвено и правилно гледао на правописну реформу, био је свестан свих тешкоћа при њену извођењу, и увидео је праве уз= роке тим тешкоћама.

»Не треба се лотити — пише Вуку — што љ сви таки неће да од= баце. (Ово донде бмти не може, док се у школама малнма предавати не почне да ме ђра немамо и да без нбга бмти можемо.... ИМ се не само вама него свима онима чудим, кои су га до сад ил' терали ил бранили. Нит“ се прво, нит“ друго силом учинити може. (Славени су азбуку свого од Грка, а мм од нњи узели. Мег свог езнка у школама не 'мамо него, као што знате, прву науку као деца, туђим т. е. црквеннм шалектом по= чинбмо, дакле славенску а не србску азбуку тамо чуемо, и онако е са свима нбним недостатцима, и у србском писано употреблавамо. Скоро смо се пробудили, и мислити почели, колико се мн, као Срби, словенског“ езка, дакле и нфгове азбуке, држати имамо, и тако смо брзо видли, да од овог не само у променама, него и у написивано речи гдегде отсту= пити морамо.... Знамо из исторје да се гдеком власнику, кои е непо= корне казнити могао, нова слова наметнути не дало, Чуданђ 6 и ак сваки обњчаи. Какогод што е укоренфнно тешко истргнути, тако ~ у овоИ ствари, штогод тешко укоренити.... Из свега се овог види, да ћеи нама, што смо намерили, свршити тешко бмти. Ал' што с тешко нје свагда немогућно, и што одма не буде, може позне бнти. (амо треба напред знати да е тешко« Фреп. П, 754—55).

И Вук је био свестан свих тешкоћа, које га очекују, и зато је избегавао да у јавности о томе говори. (Он, који је тако одлучан и оштар у полемици с Видаковићем о славено-=сербском језику, питање о ортографији нигде не додирује. Мало о томе говори у одговору Мркаљу на његову Палинодију, а нешто више у полемици с Атанацковићем (»=и=<). Па и ту не предлаже никакве реформе, већ само критикује тадашњи правопис. 5

У одговору на Палинодију чуди се Мркаљу што је узео да дока= зује да љ означава и глас. (Оно је потребно само да растави самогласно р кад дође испред или иза другог самогласног, и баш оно је згодно за то што нема никаква гласа, А »у осталимљ речма, остае 5=Т6И точакђ у ко= лима, као што етоштљ Г. Стоиковићљ казао. Кога не мрзи да му тандрче острагљ, нека га привеже, а ко воли безљ нћга, нека се не бои да ће га кола издати, само ако су му она друга 4 точка здрава и оправлбна. Може бвти да у целомљ нашемљ езмку нема 10 речи где бг морали писати љ место х (и то све код р) као н. п, врђови, скрђати и т. д. Кадљ он имали мр какво слово, косе бм значило као латинско ћ, онда бвр могли писати врћ, врћа, врћу, крћати, и т. д. Гаково бм нама слово врло требало и за многе друге речи, где љ не може ништа помоћи н. п. маћати,