Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

140 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

Радује се што је Атан. избацио из своје азбуке б, н, %, а, 10, а примио ј, »ласно ћемо се мм поравнати за дв, лђ, нђ и ћ«, па као узгред додаје у напомени што Ат. жели да се скине са! тачка, »али а мислимљ да бе Гошт' болђ било, да му се повуче доле мали репићљ као у Латинскога ј; зашто су људи 1! навикли читати као и, па ће се еднако варати и мести« А ако ко рече да ће онда бити као латинско ј, то не мари ништа, јер имамо и других слова једнаких с латинским, н. п,.а,е, о, кли т, д« — Брани употребу љ уз самогласно р пред самогласницима, »Какогодљ што љ на другимљ местима не значи ништа, тако не значи ни овде, него само раставла р од самогласнога слова, косе бн могао чинити и другли какавђ знак (н. п. умр=о,сатр=о, гр=оце, или Тошт“ како друкч!теу: али ми се чини, да е напприличнје љ; зашто е и онако свима познато, и млогима мило и драго — За х вели да је и он некад тако мислио, »али садљ већђљ не бм пристао на то. Зашто бм га писали, кадљ га не ћемо изговарати! Ко ли бм онда знао, где га треба писати“« И упућује да се угледамо на Талијане, који га не пишу, јер га не изго= варају, и ако се у Латинском « који је њима као нама (Словенскиу пише. (Гр. Сп. 1, 188—207). |

(Своју реформу азбуке Вук је брижљиво крио од јавности све док Речник није био наштампан. Кад су се последњи табаци доштампавали, саопштио је у целини Мушицком. [о писмо није очувано, а Мушицки у своме одговору «8. окт узвикује: »За Бога! шта ћете радити сљ текстомљ кнбиге' Српски; Рчникљ! л, љ! н, њг! Млого је реформе у еданпут! А промвслите како су прошли сви реформатори“ Тешко си вашим“ штакама« ФПреп, [, 230.

(Одбрану своје реформе почиње у преговору Речника скоро истим речима којим и у Писменици, само што сад не тражи да то питање реши скупштина учених (Срба, већ га је решио он сам, и износи га као готово.

»Овђе ће бити највећа вика на отографију; али се надам да ћемиу том бити с моје стране сви наши књижевници, који управо знаду што је језик и што је писмо; и виђеће да се Српски језик друкчије не може писати, онако као што треба. Млоги, који не знаду што је језик, што ли је писмо, што ли је граматика, мисле и говоре, да Српски језик треба писати (Славенском отографијом, а Србљи су виђели прије 500 година да то није могуће (зато су начинили А и џ, којије ни данас нема у Сла=

венским књигама); а ћети оно што није могуће не показује ли премало соли у глави (као што вели Г. Сава Мркаљу«

Четири су, вели, узрока због којих није могуће словенском ортографијом писати српски језик. 17 Што у српском језику има гласова, којих нема у словенском, па према томе нема ни писмена 6, ,, џи и група 70, ји; они који пишу рдђба, ножитњ, то није по слов. ортографији, а јо и 7: не могу се никако ни написати); 2,) што словенски језик има гласова којих у српском нема, па му не требају ни слова (У, в, х, те ни најученији не знају увек где их треба писати, и греше); 3. гдекоје српске речи напи= сане словенском ортографијом друго значе у српском 6н. п. придеви м.