Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

152 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

нове облике који му се учине лепи и згодни, Куд и камо је још почетник Вук измакао испред њега и осталих у схватању шта је то језик, и шта је граматика.

Вук је и на овај други одговор ћутао још годину дана. Био је заузет радом на Речнику. Кад је довршио Речник за штампу, и прошао кроз Копитареву школу, он се, потпуно спреман и подготовљен, јави другом великом рецензијом на [и П књигу Видаковићева Љубомира у Елисиуму, и отвори прави рат »славеносербским« списатељима «Тр. Сп. 1, 16—466у,

Рецензија на Љубомира у Елисиуму. — Одзиви о њој. — Завршна реч у предговору к Речнику. — Копитарево учешће у том раду.

»Вси народи — почиње Вук ову рецензију — и сами азмнчници книги свол по граммат!ческимђљ правиламљђ списаша, у нас по правиламљ баби Смилани пишутса« (Овимљ реечма Г. Архиман= дритљ Кенгелацљ свршуе предисловје сводвањ | стествословји, а ме нбиме починвемо ову другу рецензно Србвеу Већљ има око 40 година како смо почели (Србски писати, и за то време штеу ни есмо у езнку пошли У напредакђ, него смо толико ударили нашравђ, да бн намљ требало- Тоштљ 40 година, да додљемо на оно мђ%сто гдве смо пре бнли. До данасљ се готово ни еданљ Списателђ кодљ насђ не надње, да постави себи правила по коима ће писати, него како му кадљ падне у паметље Како кои зареже перо да пише, онђ већљ одма почне ммслити како ђе езикљ поправ= лати, а не како ће га учит то е готово свакога нашегљ (Списатела прва кнбига болва одљ , друга одљ треће и т. д. И ово се Зло КодЂ насђ тако упутило и увело у обмчанида не може друкчје пре= стати, докђ „Непочнемо еданљ другога, авно предљ свјетомљ, непртателљски рецензирати итизирати; истина да ће се тимљ начиномђљ осрамотити кадђ списателљ, кадђ рецензентђ, а кашто и обоица; али народљ и литература свагда ће добњти (а кои се труде за народђ, зашто бр се жа= лили и осрамотити кашто нбгове ползе ради»... (Садљ ће ко запштати:

кое ћемо списателћ наше почети рецензирати! Маг велимо оне, кои нађ-

више пишу, и ком чине (заиста или по мнбнно н5ровомљу као неку епоху У литератури; и зато смо 1815-те године почел о, Г. Видаковића.... У свакоп се кнђизи гледа на двте ствари: у на стварљ о котон се пише, 2), на езнкљ коимђ се пише, (Свака се ствар може представити раз= личнимђ начинима, нити се у томе може гледати оОдђ свакога «особито садљ кодљ насљ) да буде класичести Списатељ; али езнкљ може («и мора» знати сваки (Списателњ: Зато смо у првон репеизт (Србском говорили само о езку; али г. Видаковићљ у одговору неда ни на стварђ ни проговорити, него се представла као неки Србски Виландљ или Гете. Зато морамо садљ почети одљ ствари; али е опетђ ме не ћемо критизи= рати, него ћемо накратко приповидљети шта се налази у ово морално повбсти (истина да ће то бити врло тешко; зашто у нон има седам= десетђ е седамђ предмета, али ћемо опетђ гледати колико е могуће, баремђ оно што е наИнужнјеу, па нека читателњи сами суде (само ћемо То мв гдђешто опоменути),« М сад на дугачко «8/, целе рецензије)

пропричава садржину указујући на све недоследности и глупости којих су пуне ове две књиге Љубомира (Ши 55 ти а Т0ц5 бтакд5, како вели