Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

152 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

нове облике који му се учине лепи и згодни, Куд и камо је још почетник Вук измакао испред њега и осталих у схватању шта је то језик, и шта је граматика.

Вук је и на овај други одговор бутао још годину дана. Био је заузет радом на Речнику. Кад је довршио Речник за штампу, и прошао кроз Копитареву школу, он се, потпуно спреман и подготовљен, јави другом великом рецензијом на [и П књигу Видаковићева Љубомира у Елисиуму, и отвори прави рат »славеносербским« списатељима Ср. Сп. 1, 116—166у,

П Рецензија на Љубомира у Елисиуму. — Одзиви о њој. — Завршна реч у предговору к Речнику. — Копитарево учешће у том раду.

»Вси народи — почиње Вук ову рецензију — и сами азнчници книги свол по граммат!ческимљ правиламљ списаша, у нас по правиламљ бабе Смилани пишутса« Овимљ рјечма Г. Архиман= дритђ Кенгелацљ свршуе предисловје сво ЈЕЕстествословји, а ме нњиме починњемо ову другу рецензџо Србу тма око 40 година како смо почели (Србски писати, и за то вртеме не штеу ни есмо у езнку пошли у напредакљ, него смо толико ударили на , да бе намљ требало-Тоштљ 40 година, да додљемо на оно мђфсто гдве смо прје бели. До данасљ се готово ни еданљ (Списателђ кодљ насђ не надње, да постави себи правила по коима ће писати, него како му кадљ падне у паметљеКако кои зареже перо да пише, онљ већљ одма почне меслити како ће езикљ поправ= лати, а не како ће га учитијевато е готово свакога нашегљ Списатела прва кнвига болља одљ др , друга одљ треће и т. д. И ово се ЗЛО кодђ насђ тако упутило и увело у обечаница не може друкчте престати, докђ „Невпочнемо еданљ другога, авно предљ свјетомљ, непрћителљски 7 мокригизирати; истина да ће се тимљ начиномљ осрамотити кадђ списателе, кадљ рецензентђ, а кашто и обоица; али народљ и литература свагда ће добмти (а кои се труде за народљ, зашто бнг се жа= лили и осрамотити кашто нђгове ползе ради... (Садљ ће ко запњтати: кое ћемо списателћ наше почети рецензирати; Ме велимо оне, кои напвише пишу, и кои чине (заиста или по мнћнПо нБјовомљу као неку епоху У литератури; и зато смо 1815=те године почел одљ'Г. Видаковића.,.. У свакон се кнљизи гледа на двје ствари; 1) на стварђ о котон се пише, 2) на езмкљ коимљ се пише. (Свака се ствар може представити раз= личнимђ начинима, нити се у томе може гледати одђ свакога «особито садђ кодљ насљу да буде класически Списатељ; али езбкљ може (и мора) знати сваки (Списателљљ: Зато смо у првом рецеизт (Србскон говорили само о езвжу; али г. Видаковићљ у одговору неда ни на стварђ ни про= говорити, него се представла као неки Србски Виландљ или Гете. Зато морамо садљ почети одљ ствари; али е опетђ ме: не ћемо критизи= рати, него ћемо накратко. приповидљети шта се налази у овоп моралном повђфсти («истина да ће то бети врло тешко; зашто у нђон има седам= десетђ е седамљ предмета, али ћемо опетљ гледати колико е могуће, баремђ оно што е наИнужнјеу, па нека читатели сами суде (само ћемо Ти мр гдбешто опоменути,,« — И сад на дугачко «3/; целе рецензије) · пропричава садржину указујући на све недоследности и глупости којих

су пуне ове две књиге Љубомира (и 5 ши а Т0џ5 бтакд5, како вели