Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

158 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

да езнкђ не може бити простђ: н,п, што е годљ просто у србскомљ езвжу, оно мора бмти просто и у Влинскомљ и у Латинскомђ; а што е васоко у Омировон Илзади, оно неможе Овти просто ни у срб= комљ езвпсу. «

У позиву на трећу књигу Љубомира, коју је наштампао у Давидо= вићевим Новинама убрзо пошто је довршено штампање ове критике, Видаковић се осврће и на ову критику, која је писана, како вели, из зависти и неке освете, да би његова дела код читалаца омразио, и тако му перо из руку избио. Нада се и узда у Бога да критичару то неће поћи за руком, »Свђфтилникђ бо са свбтвомљ нек. онљ и подљ креветђ мете, онљ тње опетљ свЕтлити; не може онљ свимљ лодма руку на очи ставити да ме гледе полудневна солнца, и не виде истину« Моли читаоце да се претрпе, он ће убрзо одговорити «што није учинио). Вели да је Кенгелац с бабом Смиљаном није имао на уму оне који пишу славенски и по граматичким правилима, него оне који пишу српски као што бабе говоре, “ да се то односи на рецензента а не њега, јер како он пише, тако бабе не говоре, већ као што пише рецензенат: ђед, ђевер, и т. д; Брани се да му рецензенат неверно представља неке ствари у роману, што у осталом није истина (Гр. Сп. ], 167—69,.

Вук му је одмах на све и врло духовито одговорио. Између осталог вели за »светилник под креветом,« како он хоће да реформише не само српски и словенски језик, него и јеванђеље. »Христосљ каже да свбтилникђ неће свјетлити подљ креветомђ, а Г. В. управо томе противно. На што свђтилникђ подљ креветомљ,% Не ће ли се запалити креветђ па изго= рети кућа/; Нека Г. В. у својон кући метне свђтилникђ подљ креветљ, али нека наиприје начини кућу далеко одљ други лод!и,«

Али најлепше му одговара за Кенгелчеву бабу Смиљану:

»Овдве има и лажи и истине; ау да сви, кои не пишу Славенски, пишу по правиламђ бабе Смилане, то е лажљђ; то Г. Кенгелацљ нити С рекао нити е месли!о; ако ли намљ не вбруе Г. Свбтилникђ исподљ кре= вета, а он нека пвта Г. Кенгелца; па ако Г, Кенгелацљ рече да е онљ тако меело, онда ђе онљ видети, како ћемо мн бранити србскти езвкљ и од Г. Кенгелца, као и одљ нфга, о» Да сви кои не пишу по правиламљ Грамматическимљ (као н, пр. Г. Свфтилникљу, пишу по правиламђљ бабе Смилане, то е истина: то е Г. Кенгелацљ мБгсло, и то је рекао. Као да овдње Г. Свфтилникљ, мисли, да само (Славенски езнкљ има Г раммати= ческа правила! Нека намљ онљ покаже кои езнкђ на овоме свјету безљ Грамматически правила, осимљ овога нбгова Славено Сербскагоезнка Кпа и онљ опетђ има правила бабе (Смилане, т. е. како ко оћеу. Како намљ се види, Г. Свфбтилникђ [оштљ не зна управо ко е баба Смилана «премда се врло добро држи нфзинк правила). Баба е Смилана велика господва, кол држи школу Славено Сербскаго езнка, НЕзина се школа особито тимљ слави, што се у шо само одрасли и учени лоди примајо, и што е баба Смилана тако добра и милостива господа, да кодљ нђ нема друге ни треће класе, него су све еиненси. Макарљ коп у дру= тимљ школама све бо у другол и трећон класи, кодљ нб опетђ може Овти емненсљ. Нф%зини дваци немајо друга правила, осимљ вкуса «сваки свога). Кодљ нђ се не може погргешити: какогодљ ко рече, или напише,