Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

166 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

облагорођавају и поправљају словенским, већ се тражи чист словенски језик у књижевности. То је несумњиво резултат оштре и убедљиве критике Вукове Видаковићева Љубомира. — Овим је био задовољан и Копитар. У свом одговору он вели: »На тај начин биће од сад у српском књижевном језику само два: црквенословенски за свечане случајеве «као латински; и чисти говорни српски,« само тражи да се црквенословенски | очисти од русизама, и зато опрашта писцу све друге слабе стране његових примедаба,

(О самом Речнику у Примедбама се вели да, по огласу судећи, неће бити бољи од Бечког који и ако није чист српски, али има тежњу да српски језик очисти, док Вуков хоће да у Српску литературу унесе још више простачких израза из покрајине Јадра у Турској, искљу= чујући сасвим славенизам. Искварени српски језик стоји према словенском У истом односу у каквом стоји искварени говорни немачки према чистом. Какав би изгледао онај Немац који би писао граматику и речник у том исквареном наречју с намером да из цркве, из школе и из уста образованих Немаца истисне чисти немачки језикј Зашто не би и Срби ишли трагом Немаца% Г. К. не може пазвати »назови—научницима« браниоце чистог језика, јер и он сам не пише простачким наречјем. (Оставља читаоцима да пресуде, могу ли се назвати »мрачњацима« (ушт обзсил) људи као Рајић, Терлајић, Дарвар и др. Напослетку, жали што достојног г. К., који не зна како ваља ни чисти ни искварени српски језик, мора упутити да се држи онога што зна сна Орацијево битуе тагепату, и кад је могао словенске писце у јавним листовима исмејавати, сажаљевати или још и грдити, то он не мисли, да је језик најважнији знак особности народне, и да наопаке граматике и речници упропашћују словенски језик, на штету српске цркве, и зато га мора још више сажаљевати, и неђе да се позива на судбину оних словенских и немачких народа, који су напустили свој језик и писмо.

На ове Примедбе одговорио је и Вук и Копитар. Вук у предговору Речнику, а Копитар у последњој свесци Јаћтђ. дег Га Његајце за г. 1519.

Вук вели да његова Граматика мора учити наопако за свакога ко жели доказати да Срби немају другог језика сем словенског, Његов је задатак да пише онако како се у народу најобичније говори, да би и странци из његових књига могли видети како (Срби у данашње време говоре. А што је рецензент рекао да ће у Речнику бити речи из Јадра у Турској, а неу Србији, то га је или пакост водила, или се бојао да странци не реку да у Србији ваља и тражити србски језик. (Он је у огласу рекао, да ће ту бити речи које Срби говоре како по Турској тако и по Немачкој, а и за сам јадарски говор, кад би га рецензенат познавао, не би могао доказати, да је гори него на ком другом месту. Пита, како је могао из огласа разумети да у Речнику неће бити ништа словенског, кад У српском језику има на хиљаде словенских речи. »По свој прилици овај Г. рецензент не зна управо ни што је (Српски, ни што је Славенски.«