Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

168 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

мотили.« И Мушицки одговарајући му чуди се и љути на Копитара што је као цензор допустио »оне свињарије или свињарства,« кад му је дужност да ништа не допушта »сопћта ђопозг тогез. (Срећан ће бити ако га Митрополит не устужи полицају Бечком. Лакомислени људи, шкодише обшчеј ползи, и сопственом свом намјеренију, што је још луђе.« Ф'олу= бица ТУ, 308.

О прештампавању Речника писао му је доцније (26 дец. 18 лун Му= шицки, »Ви довољно не знате, колико се људи гнушају они и онолики тадности по Речнику,« и пријатељски му саветује, ради његове части, и ради части и користи литературе, да почне спремати друго издање и да тога ради наштампа у малој књижици све речи »кромје срамотни и гадни« без тумачења и без превода У 500 примерака и разда онима који обећају да ће скупљати речи којих У њему нема. » Тако би га врло умножили и обогатили, — Вук му одговара, да му баш није мило што му назива речник гадним, »но ја ћу исправити шојан [0], али не као што ви велите, зашто све ријечи да се прештампају без икаква толковања стало би 500 |, а ја могу за мање прештампати само оне листове, на којима је тад, па ето ти онда Рјечника без.... Деде колико ћете ви дати у помоћ да очистимо рјечник од гада“« ИМ као узгред на крају писма додаје, да је Граматика Добровског готова, и како се радовао што ће је он превести, НО »али сад нећете моћи, зашто у њој има гада._. Штета! Нагрдио Књигу, па још архимандрит, па још ова нагрђена књига коштује 5 |. с. т. Тешко Шмиту (издавачу) сиромау.« Преп. П, 279, 285, 286.

Без икакве ограде бранили су Речник Васиљевић, Фрушић, Соларић, и Гавриловић.

Вас. Васиљевић, трговац земунски, био је од самога почетка Вукова рада један од најодушевљенијих његових присталица, и остао је такав целога живота. (Он му пише како су неки разгласили да је Речник безо=

бразно списан и испогањен простим херцеговачким диалектом, »сад како је ваша књига овамо доспела, увјерили су сем увјеравају се, да није баш онако како су чули, само то једно негодују за оне срамотне речи, и зашто сте ваше име претолковали, Ја сам се трудио, трудим се и тру= дићу се, њино мњеније оповргнути... дау Речнику мора свакојаки речи бити, Но противници на то одговарају, како смемо децама У Руке књигу дати, да се не соблазне на онаке бесрамне загонетке, и пр. ИМ сам би вас молио да ми сообштите, како би њима за протолковано име и загонетке одговорио.«

Није нам сачуван Вуков одговор, али му Васиљевић јавља, да је тим олтовором њих неколико »на боље умствованије о вама довео, а надам се о временом и остале противнике (осим ЈЉубомироваца, њи је немогуће) на нашу страну привући.« Фђеп. Ш, о: и 99.

У истом смислу пише му и ФФрушић: »Тебе овде наши Србљи јоште не умеду поштовати, Треба ће мало времена док боље сагру. Лексикон бесмртни, дика наша и слава труда твога, није по свачијем

вкусу. Али ослони се на мене, умећу ја прилику употребити за побољ= шање ума добри иначе Грстанаца. Није на њима толика кривица, који не

~