Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

170 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

Васиљевић тврди да ће се на јесен 4820 г.> озбиљски У једној класи почети предавати, јер имају једног доброг учитеља који то жели, и кад би се Г раматика сремачким дијалектом прештампала, сам Земун би за годину дана 300 комада потрошио, »а шат се још које општество оћуши, и почне нам сљедовати« реп. ШП, 89, до, 92, 97 и 99.

Вуков правопис примили су и њиме се стално служили Васиљевић (од 13 окт. 1819 и Фрушић «од 10. марта 1820), Привремено су се њиме служили Ј. Гавриловић (од 7. нов. 1819 до преласка у Србију), Самуило Илић (од 23 нов, 1821 — и окт. 1825, сем два писма», Филип Петровић= Карабаш, поп земунски и Петар Ристић (у год. 1821, Јован Хаџић «у год. 1821 и 22), али шиљући му за штампу оду имену Милош, моли Вука »да начин писања онај буде, који је у оди, не због своје доброте, но због други« њега »касајући се узрока.« Димитрије Тирол «од првог писма 1823 до преласка у Србију 183» па и Мушицки, пишући Натписе на срп= ско књижество у којима је лавирао између две струје, покушавао је (у г. 182) да пише Вуковим правописом, али је после годину дана напустио. «Преп. 1, 640; П, 274; Ш, 88, 252; ТМ, 22, 71, 206, 292.

Али ово су све били ретки изузеци. (Огромна маса српске публике била је против Вука и његова рада. То се нарочито лепо види по одзиву на који је наишао његов оглас о Ш. књ, Народних Песама 45 јула 18217, — Урош Несторовић му пише да је не може препоручити директорима »что начин писанија ортографическог вашим благородијем новозаведени јавног одобренија јошт улучио није, и тако директором училишчним и подручним наставником много противан бива.« «Преп. П, 452). — Ј, Гавриловић из. Вуковара: »Већ сам овде многе понудио да се пренумерирају, но ево туге и жалости, како прочита који објавленије и види потпис,., а он као да самога ђавола потписана види одрекне се и пол форинте на књигу дати... Понудим неколико оближњи попова, ал ни једног не мого на то склонити. (Сад се морам жена и девојака латити,« Фреп. Ш, 2557. — Фрушић из. Трста: »Или је кратка памет, или непријатељство тако речени учени, или поводљивост Трстанаца друге слушајући, узрок, те се на твој лексикон не да добре им речи извадити, а још мање новаца или воље за пренуме= рацију. Веле, кад видимо да изиђе, и видимо каква је, онда волимо ку= пити, а засад нам није до књига.« «Преп. |, 647. — А. Панић из Шида. јавља му да сем себе и свог ујака ниједног пренумеранта није могао наћи, »Шта ми је гдикоји одговорио, стид ме је овде и ставити. (Словар ваш једнако ружу, и из њега и на друга ваша дјела будушча закључују. Нека и, доћи ће Видовдан, ја сам им најпосле сообшчио и све о вама до сада похвале у Шовинама, па опет ништа.« (Преп. П, 422). — (Сам. Илић из Г. Карловаца јавља му да није много успео у скупљању претплате: »Људи одвећ у »Славено-Сербскти азвиљ« заљубљени, омрзоше на ваш Фрцего– вачки,;, па и на народне пјесме «|, и све што год само Вук издаје... ал“ јел им за то замјеритиг »Не вфдатљ что творатљ,« Фрип, ТУ, 299 итд. итд.