Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
ГЛАВА ДВАНАВСТА 171
Вук се за своје време појавио и сувише рано, Њега савременици нису могли разумети. »Сви, што год нас овде има, сви смо у дубоком сну; и ако штогод радимо, то само у сну бива,« — пише му Магараше= вић. Преп. ПЦ, 476.
=
Док је Вук овако рђаво прошао на дому, на страни је жео успех за успехом, Кад га је Мушицки питао, како је прошао у Русији с Речником, он му одговара: »Питате ме шта веле Руси за мој рјечник, Оно што и Нијемци и Пољаци. Он је мене у Русији препоручио и помијешао у дру= штво графова и кнезова, генерала и министра. У Петербургу сам читао једну похвалну рецензију у Журналу који се зове Благонамђреннви Журналљ; а једну сам читао у Кијеву у Соревнователло просвћ= цента и благотворента; а овђе сам чуо, да је трећа изишла у Вђет= нику Европе. Јесте ли читали ви ону рецензију у Гетингским ученим новинамаг Мени су је у Петербургу показали. А чујем да има некаква и у варшавским некаквим новинама, на пољском језику. ја сам однијо 30 рјечника у Петербург, а да сам и однијо 300 прошли би као алва, Мескви сам виђео само један у дјеств. Ст, Совјетника Малиновскога, коме је послао граф Румјанцов. Тај исти Малиновски питао ме је како се зове српски х... и 5., а кад сам му ја показао у словару..., он се смијао, а Колајдовић се чудио, говорећи, да њиова цензура не би допустила, Малиновскога виђео сам Раићеву Историју и Рукосављева Плу= тарха и Курцбековљ Српски словар; они се сад чуде, како су до сад били преварени, да је оно Српски језик. Професор Каченовски који издаје Вљетникљ Европе печатао је у том журналу једну рецензију о Курц= бековом (Словару, и коликогођ нијесу знали шта је, опет је познао Руске пословице, и писање по правилам баби Смиљани.« (Преп. ПЦ, 259.
Копитар је написао кратку рецензију Речника пре него што је по= чело његово разашиљање, у Оезгетт. Веођ.' «бр. 56 од :3. фебр.у. Жали што Шлецер није дочекао да види остварену своју жељу, појаву српске граматике и речника, јер је тек пет година после његове смрти изишла «аду Вукова прва Српска Граматика, а у исто доба и прва свешчица српских народних песама. Годину дана доцније изишла је друга свеска, и међу њима било је :7 епских песама. Трећа, четврта биле су готове за штампу. Вук је увидео преку потребу српског речника Копитар своју идеју преноси на Вука), јер кад је већ обезбеђеном напредовању немачког језика Аделунгов Речник могао донети толику признату корист, у толико више био је потребан речник српском језику, који се од застарелог цркве= ног језика тек делио, и као самосталан стварао. (Сад је тај Речник готов. У њему има преко 30000 «) речи које се заиста у српском језику упо= тредљавају, с објашњењем на немачком и латинском, с фразама о њиховој
употреби, и потврда — где је потребно — стиховима из народних песама. Напред је знаменити предговор, ргојод из сајеаји5, о досадашњој српској књижевности, који се — разуме се — неће допасти извесној партији, али
који ће бити од добрих последица по српску литературу. За њим је зби=
1 Изишла е и на српском у Давидовићевим Новинама.