Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ТРИНАЕСТА - 1

Ш. Женидба.

Кад је Вук причао свој живот Срезњевском, овај га запита је ли пре доласка у Беч био жењен, и је ли волео, (Он му одговори да није био жењен ни заљубљен, а могао се оженити, а може бити и заљубити се. Ваше питање подсећа ме на Ружу Тодорову. Моји и њени родитељи били су суседи и живели су у пријатељству. Мати Ружина била је прва »гизда« у селу и умела се китити с укусом. Ружа је такође била мила девојчица, а после и мила девојка. Ми смо расли заједно, и она ми се тако да речем допала, а можда и ја њој; у осталом то је било најобичније сељачко пријатељство. Међутим наши су родитељи мислили друкчије. (Отац Ружин говорио ми је: »даћу ши девојку« и ако сам се ја слуша= "јући то срдио, али међу нашим родитељима то као да је била свршена ствар. Од године 1804, када сам отишао у Карловце, ја је нисам видео до год. 1809, кад сам дошао кући болестан. Једном, не знам којим послом, дође Ружа у нашу кућу. Мени се хтело да је видим, и по мојој жељи она уђе из куће у собу где сам лежао, приђе и пољуби ме у руку. Ја је узмем за руку и упитам: »јеси ли велика порасла! « (Она одговори; »Бто видиш, велика. А куда си се ти одбио у свет, оставио опа и матер! Да те није болест дотерала, не би ни сад кући дошаој« М тим се свршио наш разговор... 1812 год. ја сам био у Београду,! кад једном дође к мени човек из нашег села од Ружина оца: »Ишту људи Ружу, просе«, рече ми он и помену о давнашњем уговору наших родитеља, по коме сам ја био први њен заручник, тако, да и сад, кад је просио други, нису је хтели дати не знајући шта ћу ја рећи. Ја сам одговорио да »сад мени није до женидбе, а она нек се удаје, од Бога јој срећа.« (С тим одговором човек

се врати у Гршић, и Ружа се уда. (Сад она није више међу живима.«

Вук је тада рекао Срезњевском, да се с породицом Краус познао кад је први пут дошао у Беч 1813. године, да су га они врло лепо при= чили, и да се још боље зблизио с њима за време болести када су га стара Краус и кћи Ана неговале. «Срезњ. 349—50. Да ли је Вук тачно означио годину, не може се сад одредити, али ако то није било тад, несумњиво је да је то било кад се вратио из Пеште да штампа Пјесна= рицу и Писменицу. Гада су сеон и Ана заволели. Изгледа да је код њих био у квартиру са још два (Србина За све време док је биоу (Срему, био је стално с њом у преписци. још с пута из Пеште писао јој је два љубавна писма. (Он је већ сматра као вереницу, и шаље поздраве »нашој милој госпођи матери« и осталој породици, и поздра= вљао је од стране свог оца »који је у истини плакао кад му је први пут о њој говорио.« У једном писму 625. фебр. 1915; јавља јој да је његов брат «Обрад, који се прошле године оженио, добио ћерку, па додаје: Зе Кбппеп јел! Јејеће млазеп, у/ав 1ећ етрћпде цпа депке је —

1 Ако Вук није помео године, онда је он тада на кратко време Опо у Београду, иначе би то било 151: године.

2 У писму Ани (од 14. дец) пита је: мо за јез дет (Стоззе чпа дег Пиве. ОБ зје посћ 54 ја јепег Хиттег, о 1ећ сеу/евеп Њи: а у другом писму јавља јој да јг примио писмо, које му је по »трећем Господину« послала. — Домаћа писма.