Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

178 3 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

Асћ те Сон мегде 1ећ 50 оаскћећ зејп 2 — ипа етта! јп дег Епехискипог засеп Зе 156 сезеспе! Фе тете Зееје џеђђ« и т,д. «Домаћа писма).

За ту његову љубав знали су Живковић и Фрушић «Преп. |. 53 и бо%, а доцније и Мушицки. —- Мушицки је био одсудно противан да се Вук ожени »туђинком«; »ЈБубити можете Швабице, али у слатки, вечни ланац брака, вежите се само са Српкињом.« У истом писму 46, новем. 1816) послао му је и неколике своје оде, и »Глас Народољупца,« у коме су били стихови: »Да чужероднои Хлои вљ бракљ предпочте Лобосаву (Срблљинљ младљ.« (Око тога се између њих развила дуга преписка. Вук

му пише како му се чини, да он тим стиховима на њега нишани: »ја би то и сам свакоме (Србину казао, само би себе изузео. — Шта би ви мени рекли, да Вам дођем на годину с чужеродном Хлојом; Но ја сам јој прије ваше оде нађео име Милица. ја би вољео Љубосаву много гору од ње, али камо је — Мушицки понавља: »Чувајте се чужеродне Хлоје, горе, нежели како мени советујете, да се чувам славенских речи, т. ј. као живе ватре. Иначе би вам пред сонародницима сва ваша народност много по= страдала, ако не би сасвим пропала. У Ресави сад цвета за вас Венера,« »Ви кажете, да за мене у Ресави цвјета Венера. Како ћу ја оставити ваш Вјесник' у Бечу, пак да идем у Ресавуг Може бити да ћете ви рећи чекај! Хе! не липши магарче док трава нарасте, Знате ли ви да је мени ово већ тридесета година; (Ова Хлоја“ није врло лијепа «мало је већа од Сосе Антонине), али је заиста добра и поштена да не може боља ни паметнија бити; никаква ЈЉубосава на свијету не може мене онако љубити и почитовати, као она што би ме љубила би што ме љуби) и почитовала. (Она се већ зна прекрстити као и ја. И нађео сам јој име Милица. Ако народност моју могу одузети и умалити којекакве ћифте и непријатељи моји, то да знате да ја и не марим за њу; ја мислим да се ја и потурчим сутра, да би моји сви пријатељи и онда говорили, да сам ја прави Србљин свагда био, и да ћу непрестано бити, Зар не можете ви мени Олагословити једну Хлоју; Та то би мени и Младен допустио. Јел да ћете и ви; — »Ођћете једнако да ме преволите, да вам брак с Хлојом благословим! та човече, да је Лутеранка, да вам сва деца буду Српчади; Шта ћемо за тој Ал' у сваком случају, моја прија мора знати српски и српске обичаје; мора знати шкаши и аресши, у харфу или гитару ударати. (Све је то нужно и лепо се слаже, А друга својства и совершенства подразумевам.« —- ..»па за толике труде и фантазије једва ми благосиљате једну Хлоју. Да је Љубосава, и мени би милије било, али кад није) Она у арфу или китару не зна ни запети, него зна лијепо вести и шити, такођер и ручак готовити, Српски мора научити и српске обичаје, а може научити и прести и ткати, ако јој устреба.« Фреп. ПЦ, «3, 12021, 131, 137, 139, 144).

ИМ поред све оваке готовости Вукове и Анине, с венчањем се отезало више од годину дана. по Вукову повратку у Беч, Мора бити да се

биготна, неписмена мати Анина дуго устезала дати своју ћерку једном шизматику. Гек 4. децембра 1817. године потписан је, а 19. истог месеца потврђен њихов брачни уговор у ове три тачке: 1. горе именовани вере=

нички пар заверавају се на узајамну вечну љубав и верност; 2. пошто

' Мушицки је мислио да покрене литерарни лист »С. Весник« у Бечу.