Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ТРИНАЕСТА 179)

госпођица вереница за сада нема никаква имања, то ће господин вереник, из особите љубави и оданости вереници, поклонити јој 1о0о дуката у злату, као прво венчано имање, што се подразумева доживотно; и + господин вереник задржава право да своју многољубдљену вереницу и будућу жену тестаментом, донацијом или другим начином нарочито обдари. — Као сведок од стране Вукове потписан је Копитар.

Другог јануара 1818. добио је од Бечког магистрата допуштење за женидбу, и 16, истог месеца венчао се у католичкој цркви. Сведок му је био опет Копитар. «Вукове хартије). А било је и крајње време, јер је већ у фебруару добио сина Милутина, Кумовала му је г-ђа Марија Тирка. Можда је то и био разлог да се мати Анина одлучила, а без тога, ко

· зна шта би од те свадбе било. Предвиђање Мушицког да би његова женидба с Немицом начинила

врло рђав утисак међу Србима, обистинило се. »ја сам — пише му само на три дана пређе вашег писма, т. ј. 23. марта по вашему " то ум. Раваници о скупштини нашој настојатељској, от Архимандрита Круше= долског чуо да сте се венчали с Хлојом. Мени је самом да правду кажем, у онај ма, као певцу Гласа народољупца, текнуло у срце. Таки сам по= чувствовао са сожаленијем и страом, да вам како ваше венчање са ино= верном не помрачи народољубије ваше, и не отврати где кос Србље наипаче слабоумне — от пренумерације!,.... каже Архимандрит... да се Митрополит срдио, викао, пљувао на ваш поступак, говорио: ево «онда је приспело ваше писмо и он тео одговорити; иште да му се национа= листи пренумерирају, а он токорсе националист како се не стиди нацио= налиста! и пр. Ја ћу вас бранити на сваком месту. Милутин ће ми бити штит, само га чувајте да нам буде жив и здрав... Али ви бисте све антагонисте вашем поступку славно победили, у удивленије привели, и ваше народољубије још у већу сјајност обукли, кад би се ваша Хлоја у новосадској катедралној српској цркви пред очима наших националиста причестила..... Да је Лутеранка, то бисте без боренији могли учинити. Ал је трудно и тешко из монархије Римске цркве у Республику Српске цркве превести кога.« — Вук му одговара «2. апр.у; »Милутин је мој здрав као лав, и од два мјесеца већи је и јачи, него друга бечка ђеца од 5 мјесеци. Мати његова такођер је здрава и вас позравља и љуби вам руку. Не мислите да је тешко њу причестити у нашој цркви; ја сам питао «још прије него смо се вјенчали); овђе људи, који су судије у таквим стварима па кажу, да то може бити без сваког претпјатствија само кад она оће, него се мора јавити прије 6 неђеља «да јој међутим поп нешто предикује по обичају); а она оће, ако ја речем и сутра, али ја то чинити нећу пре, док не оснујем мој начин живљења (а то ће бити сад док свршим Рјечник)... Кажите (ча Стеви) за Милутина (може бити да он и не зна, да је у нашој цркви крштен и ко му је кум био) да је он сча (Стевау други човек, Хлоја би се сутра причестила у нашој цркви (не треба ону том да ми што помаже — то је у Бечу ласно учинити — него само да ми се мили учинити му што по вољи).« ФПреп. П, 21=12, 214=15).

Вукова жена, и ако је он онолико хвали Мушицком, била је једна

проста, необразована и једва писмена Бечлика, Њена писма су пуна

1 И Магарашевић се тога истог бојао (Преп, П, 219, а Фрушић се бојао да због те женидбе не изостану обећаних 1500 гроша од кнеза Милоша. — Преп. [, 636. 12%