Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

180 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

ортографских погрешака, и у њима преовлађује бечки диалект. Била је затуцана католичкиња, врло биготна, и веома ограничене памети! Она је Вуку донела једино безграничну оданост и ропску трпљивост и по" слушност. Сем Вука, деце и бриге за живот ни о чему другом није била у стању мислити. Међу осталом децом Вуковом она је била једно дете више, Тако је Вук с њом и поступао целога века, |

М.

Од чега је живео за последњих пет година у Аустрији.

Има још једно питање из приватног живота Вукова . које треба расветлити, наиме, од чега је Вук живео ових пет година у Аустрији; Од издане три књижице «штампу за Писменицу платио му је М. Никшићу није могао много добити преко исплате трошкова,

Зна се да је за време болести :800//0 године био у крајњој оску= дици. (С јесени се вратио у Србију и ступио у државну службу прво као учитељ у Београду, а с пролећа 181 као цариник у Крајини. Гамо се брзо заимао, тако да је могао давати новце на зајам, који су му готово сви пропали,

У Фебруару 1812. године позајмио је Сими Милутиновићу или управо његову оцу Милутину; 456 гроша «5о дуката и 6 гроша). У њи= ховој преписци тај се дуг често спомиње, и (Сима увек обећава да ђе платити, и да га причека. После смрти Милутинове у његову тестаменту није било никаква помена о томе дугу, и Вук се обрати Сими, који му потврди тај дуг, те Вук из масе прими «а8у гу 28 дуката и 16 пара, а остатак дуга остао је неисплаћен,2

У октобру исте године позајмио је (Ст. Живковићу 50 дуката. На облигацији Вук је написао: »Осим ови педесет дуката дао сам Живко= вићу у Бечу 1814. године сто тридесет и један дукат и по а“ дукату, и казао ми је послије сам, кад смо се растали, да ће ми са ови педесет дуката у облигацији дати сто дуката, а 85: / да ће одбити што сам ја код њега живио у Бечу неколика мјесеца!«5 — И овај дуг помиње се на неколика места у њиховој преписци. Тако 30. авг. 1520. извињујући се да нема откуд платити дуг, Живковић му нуди своје књиге које су код

Г У једном писму «(1835 г. пише Копитар Вуку, да треба да пише жени сваких 8 дана, »јер иначе плаче, и ја имам ђаволску муку да јој све њене снове растумачим... Лепа школа за ћерке, али ко може помоћи; — једино ви, ако јој сваких 8 дана успи= шете.« — Преп, Ји 459.

# Преп. 1, 2, 539—43; П, 85. — У једном писму Миловуку (ло. дец. 1832), шаљући му да штампа народне песме које је по Црној Гори скупио, (Сима вели: »сва отуда полза преко трошка свега чиста и готова има се дати мојему најстаријем пријаку Вуку Ст: од Караџића, и то не у име оно=моега дуга, што му имам давати, и који ћу му, надам се, барем прије смрти платити, него тек онако.« — Преп, [, 799.

3 То је оно што је Вук много дсцније (4842 Гг.) рекао, да је Живковића довео у Беч о своме трошку, и ту га око по године држао, и да га његов »Телемакс кошта више од 1оо дуката. — Гр. Сп. Ш, л.