Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ТРИНАЕСТА 181

Каулиција биле на продаји, да пречисти с њим рачуне и да располаже књигама као својим. Вук му одговара 42. јула 1822) да се од Каулиција не може ништа наплатити, и да је и њему изјео преко 400 ф, већ га моли да пошље векслу на каква трговца у Бечу, и нада се да ће му не само вратити новац него и позајмити му 100 дуката. Живковић му је одговорио да нема. После смрти Живковићеве Вук је о томе писао ста= раоцима његове масе, али се није ништа помогао. «Преп. 1, 66—7:, 705; МЕ, 4750; 145).

Кад је пребегао из (Србије, остало му је на дугу код неког трговца Николе Павловића 57 дуката. Тај је дуг наплатио 12. марта 1814. његов пуномоћник Јов. Себастијановић, »синдикус« панчевачког магистрата, и упропастио. (С њим је Вук водио дугу парницу у Панчеву, Бечу и Броду, и па крају крајева примио је 1829. године свега а ф.у ср. Фреп. У. 89—90, 135.

Из свега овога види се да је Вук у Крајини материјално врло добро стајао, и да је прешао у Аустрију с добро напуњеним ћемером.

Он те новце није могао заштедети од плате, већ се поред службе морао бавити и трговином. То би се могло закључити и из једног писма Жив= ковићева (око јула 1813 гр. Жалећи се како му је тешко што ништа не ради вели му: »гледајте барем ви тамо «т. ј. Вук и Обрад» те печалише шипо више можеше. Ако би дао Бог да пође трговина преко Београда, да вас уортачим у ову моју велику ханину, пак да предамо Обраду.... нека кује дукате. Моћи ће нас све обдржавати и обогатити. Што ћете довека тамо међу тим Власима «Преп. [, 22). Обрад нарочито није могао печалити од плате, већ од рада. Лако је могуће да је Вук с Обрадом трговао сољу из Влашке, чиме су се доцније тако много обогатили кнез Милош и капетан Миша. На то има једна алузија у другом писму Живковићеву. Кад му се Вук, дошавши у Карловце, жалио како је много потрошио, да је при крају с новцима,и да не зна куда да се окрене, он му одговара (28. дец. 18147: »А за уживленије ваше што говорите да прези= мити можете, и то је доста; пролеће ће много којешта донети, .... Ви као што сте често намеравали поћи у Немачку, да се чему јошт научите, зар не би опет тако било: потрошио потрошио, пак тако те тако било; нити би друкчије с вашим имјенијем за сада прошли. А промислите шта сте профитирали: познанство учинили са светом, и немачки и још којечему научили се. Онако би зар за пол другу годину 150, а овако 350; ништа за то. Неће бити ни у том толико штете; барем на благородан начин, А иначе и да је шрисша пуша Шолишко било, узео би какав пријак или Амиџа' у сол или у шшо друго, пак би прошло као п остало

Али и Вук је, прешавши у Аустрију, оставио неких подужица у Србији. Тако прота Матија Ненадовић тражио му је 200 ф. кад се са-

' Амиџа је Јевта Савић. Живковић јавља Вуку да је Јован Амиџин умро, а Јевта Савић му јавља да је његов зет Јован почивши. — Преп. 1, 59 и 82. 2 Преп. 1, 53. — Међу примерима у Писменици има: „пошопила се лађа са соли.“