Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

202 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

српске хаљине, поново дошао и очитао му једно похвално слово, он је устао, загрлио га и пољубио говорећи; »Сине мој! Чим ћу ја тебе дари= вати, кад си ти мени овако лепо слово донео %«

Вук се исто тако рђаво изражавао и о тенденцији списа Доситијевих, (Он вели да су Доситије, Рељковић (и још неки) лудовали што су викали на народне обичаје, који су поред закона а. ј. вере) и језика најсветије ствари код сваког народа и чиме се један с другим рођакају, или се један од другога разликују. Ср. Сп. |, 139. А као пример писца који пише да би угодио простоти наводи опет Доситија. »Простоти се врло добро

допао Доситије вичући на калуђере и на намасшире, на посш и на мошти свеше, и на друге гдјекоје обичаје цркве наше; и то она разумије врло добро, и чита радије него Везилића о спокојној осизни, или и какву Рајићеву књигу : али нека нам каже Г. «Станимир» Живковић, има ли простота од тога какву ползу или шшешу 2 Тако ако је рад Г. Живковић, да га про= стота радо чита, а он нека сад стане писати против попова и владика; а други за њим против племића и спахија, па ће видјети, да ће га простота радије читати, него и какву проповијед о слози и о љубави.« Тр. Сп. П, 1о%. — Ни доцније није то своје мишљење променио. Приликом Воза-

ревићева издања Доситијевих списа у Београду пише Мушицком «22 авг, 193%: »Да сам ја цензор у Србији, ја то не би допустио, јер су се калуђери у Србији, особито како је Милош обладао, већ готово сасвим затрли и онако, а и посш и мошши свешије и остале црквене обичаје људи науче и сами од себе презирати.« Преп. |, 344).

Тешко је објаснити овакав Вуков суд о Доситију само тиме што је он писао »по правиламђљ бабе Смиланм.« Ја то себи могу објаснити само тиме, да он управо није разумевао тежњу и идеје Доситијеве. Колико је био одскочио од својих савременика и од Доситија у питањима језика и његове употребе у књижевности, он је био врло слаб у свакој другој науци, он управо није био образован човек. (Он је био само одличан мајстор у своме послу. Сем тога, колико је био револуционаран у пита-= њима о језику, он је био врло конзервативан у социјалним питањима, и у питањима односа власти према народу, иако је имао врло горко иску= ство шта значи апсолутизам Стратимировићев и кнез- Милошев. Може бити да се ту помешала и сујета због популарности Доситијеве, Из горе наведеног писма Мушицком види се да је себе сматрао као оснивача нове епохе. Доцније 4845 гу он јавно спори то за Доситијем. Прештам= павајући своја Примјечанија на (Станимира, онде где говори како српска литература има већ 37 година, па још тепа, додао је напомену: »ја сам овде мислио од како је Доситије почео писати; а почиње ли се заиста од онда наша литература: о томе ће се још судити и пресуђивати« Фрам. Сп. П, 98», јамачко мислећи на себе. |

(Ова је рецензија остала нештампана и нађена је у Вуковим хартијама. Биће издана у [УМ књ. његових Граматичких и Полемичних Списа. Написана је пре марта 1820 године. Може бити да је није штампао зато, што се Соларић повољно изразио о његову Речнику и о правопису.