Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА. 3 218

ОЈ

2. — Старац Вељко хвали, што су се писци одазвали позиву Дави= довићеву и шаљу му своје списе и преводе (којима једва места налазиу, али жали што ти списи нису писани по правилима српске граматике, Колико их је год у прошлој години писало, сваки је писао друкчије; једни по Мразовићу, други по Вуку, многи по своме вкусу, неки по баби Сми= љани, а многи по другим којекаквим бабуринама. » Та освестите се већ еданпут људи! Ние Мразовића Граматика «Славенска) за Србски език. (ООкан те се бабурина, смелће вам се потомци. Вукова је Граматика за Србско перо, Вукова Њу треба читати, и сваки се може њом помоћи, па кад се њоме будемо помагали моћи ћемо се надати, да ћемо пунију и савршенију имати. Подло је и срамно што »већа част писатеља при= знае да е Вукова Граматика од велике ползе,« али не смеју да по њој пишу ради љубави својих пријатеља и различних користи, него један угађа Петру, а други Пазлу, Не треба се, вели, обзирати на трговце, што они понајвише подржавају књижевност, јер има и других красних и имућних патриота који ће, као и досад, водити бригу о књижевности. Њима је (Смиљана тако усладила оно ихљ, ахљ, его и аго да кад виде да нема тих ихахашића и дебелог јера, »удиве се, као да ћулава човека виде, па ома вичу: (Ова е књига унилтска; не читајте с, који себи спасенив желите «Ћ.« Није њихово о томе да суде; »Папуџил нек не иде даље од папуча.« Па се поименце обраћа десетини-=дванаест писаца из прошле године, и свакога за по нешто опомиње да се поправи. И сам би — вели —- по старачкој ћуди, викао на оно што није онако како смо примили од дедова, »да даље од носа не гледим, и да по чистој савести не нала= зим, да е Вукова Граматика млеко, којим ће се књижество наше одојити и одранити, потпомоћи и прославити; и да се потомака своји не презам. — Стани, Вуче! Не дижи носа горе! ИМ ти свагда немаш право. Прими а, 6, 10. »Згодне су нам двогласнице а, по, езмчно е-ст=«< Л. Милобр. Добро ће бити, да пишеш место ђете, дете; кад нећеш дете, ит. д«

Мени се чини врло вероватно да је ове Смесице писао — Мушицки, а ево из ових разлога: :. чланак је писан Вуковом ортографијом задржа= вајући само а, 6, то, и 6 пред с (србски), а ми смо видели горе (стр. 13 колико се Мушицки и за једно и за друго заузимао да се задрже само пре за Њ, и сад за е). — 2 Тражи да Вука напусти хецеговачки диалекат. Го исто му тражи и у једном ранијем писму бод 9. априла 1820). (Саветује му да не хита са штампањем Забавника за списатеље, а ако

мисле и суде! Да тешке неваљали! Кад се доста и на сву меру вама у стихови наруга, онда окрену на онога кукавца у Шишатовцу стрељати: као да сте му децу поклали !'« Кад је ове стихове однео цензору Петровићу овај је »признао: да се не достоји ово и зато труковати, што си се умешао међ људе! Бог и душа! Г. Петровић учи се под ста= рост људски мислити.« Обећава да ће му стихове послати или донети и казати ко му их је послао, али га преклиње да га не изда, јер »ја ћу — вели — по цензури мојој тек да за лебом пођем, и зато се нисам рад ником замерити.« (Преп. ТУ, 181). Мора бити да је неки угледни господин то био.