Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

214 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

је нестрпљив: »што вам драго само вам онда опет ово совђтуемђ, а и молим, ползе ради обше, и већег напредка ради вашем труду и намђфренћо, да одако оставите Ерцеговачкћи дмалект. Вђбруните да со тим врло от= враћате читателђ от читана и от наиболљи совфта ваши. М мени е већ да искрено кажем — мрзко постало... Волете Сријемцима пркосити, и со тим и литератури шкодити, Има 1ош и важни причина.«! — % они ихахашићи подсећају на писмо Мушицког кад му је писао о х: »Иљ овн конечне слогова избацивше евреичествулоће х, чуемо лепше гожно-=евро= пеиске тонове: ахљ, ахђ, бхљ, ихђ, мхђ, охљђ, ухљ, аху, аху:г а, а, %, и, в, о, у, ау, злу. Ови премноги х брови чисто загушивао музвческо бла= гогласје езвка.« Фреп. П, 155). — 4. За мото је ставио цитат из Милобратићевих Натписа, и још на три места приводи његове, тј. своје стихове, — 5. Петковић и Добрић му веле да зато брани Вукову граматику, што му је он помогао писати сако нису можда мислили на Луку Мило= вановау — 6) (Стил је сав у усклицима, у кратким реченицама и у апострофирању те јако-опомиње на нека његова писма Вуку.

»Младићи« одговарајући Вељку замерају му што ништа ново није рекао, већ понавља оно што је толико пута говорено; што хвали Вукову Граматику, а не разуме је, и наводе примере (услужносћу, сообштавати, помагати будемо, буду издавати); што писцима које апострофира ништа стварно не замера, већ само онако им баца фразе; што тера Вука да прими а, 2, 10, »незнашљ (Старче, шта говоришљ! а, е, о неслажу се сљљ и њ, косе си твг обегенисао... Вука тег браниш драги Велљко, а незнашљ, како пише, Ди е Вукљ писао феше2 — Ђетеша, ђешешу и тд. естђ, ал ђете, нигда.« — (Све замерке — нема се куд — умесне. ИМ језик и стил су у главном врло добри,

Петковић и Добрић жучно га нападају називајући га злобним и пакосним, што вели да писци не знају српски, и веле да није важна ствар ортографија, већ сама ствар о којој се пише. Наводе му примере како је и сам недоследан у писању. Не може се ништа силом и заповедањем наметнути, већ лепим. Не одобравају новине у азбуци, а сами пишу без ђ и употребљавају љ и њ испред ч и испред сугласника! »Говориш да је Вукова Грамашика млеко. Ако 6 она млеко пои се тм, да се подкрбпиш, да боло добјеш памет.., а зашто говориш (ССтарче, да 6 она млеко; ер си му тв правити ес помого.. Знамо да из интереса говориш. Имамо мн сваки за себе саставлћну Граматику,-и мн би ради бнли, свбту показати; ал Вук нам е читателђ и ученике поплашто и са нбговом огорчјо, пак

5 Преп. П, 261. — Вук му одговара: »ја нити пишем за Сријемце, ни за Бачване, ни за Ерцеговце, ни за Црногорце, него за све Србље; а коме се допадне оно шта пишем, онај нек учи мој језик и диалект. Кад би се ја подавао за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђго, да им не могу угодити. Ви се варате, ако од истине мислите, да ја, пишући Ерцеговачки, пркосим Сријемцима. А што кажете, да је већ и вама мрзак постао Ерпеговачки диалект, ја вам нијесам крив, што сте се ви родили у Бачкој, и по вијека провели у Сријему, и данас тако мислите; али да је Сремачки дијалект љепши од Ерцеговачкога, то не можете доказати.« (Преп. П, 265).