Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 215

зато морамо у краоо сфдити с' миром, док се мало жубор онаи неуталожи, Не говоримо да е са свим зла Вукова Граматика, „ал. кажемо да нив добра; зато е нико други и нечита, него они, ком су му спомошници били. На част им!... Друго приводиш нам овдђћ за примбр Л. Милобрафића, нама совфтуеш, да се по нбму владамо, а сам на нбгово мрзиш писмо: Ср га тв неузимаш.«

(Одговор Бранка Ранкова писан је Вуковим правописом и — с рет= ким изузетком — чистим народним језиком и синтаксом. (Он му замера што је рекао да су Атшанашковићу искрпљене речи што пише глљива и кнвига уместо гљива и књига, док би требало да му рече да крпи писмена. Тако пропраћа и остале писце које Вељко апострофира. То што он замера није грамафика већ шшица (коју такође треба усавршавати). „Напао си на Писатеље Србске, пак ји плашиш од дебелога јера и томе подобни, а мамиш нај, љит.д. Знаш, како ми се допадаш! Баш као онај, који воли аљину, нег поштеног у њој човека, љуску од јајета, него жуманце и беланце,« Уместо тога боље би учинио да узме и претреса књиге, и ту покаже своју вештину и бистрину ума, и тиме да плаши писце, јер »куд ћеш већа страшила од превода, па наводи по неколико примера погрешног превођења Вујићевих и Мразовићевих превода, који су већ толико књига издали. ЈИ он му замера што је рекао помазааши будемо, слушати будеш, уместо помагали будемо, слушао будеш.

(Сву тројицу писаца нарочито је љутио разметљиви и ауторитативни тон којим Вељко говори, а нарочито Петковића и Добрића.

П, Берић у писму Давидовићу протестује што је њега Вељко поменуо, кад он ништа у прошлој години у Новинама није писао, и замера му што пушта у Новине чланке без потписа или са лажним именима, јер би, да су потписани, били много учтивији.

Најдужи је одговор написао Старац Куцкало. Њега је, изгледа, на= љутило оно што Вељко вели да је стидно и срамно што већина писаца у души даје Вуку за право, али не смеју да пођу за њим (што се, уоста= лом, може применити и на самога Вељка, ако је то Мушицки), и друго, хтео је да умањи значај Вукова рада и славу коју је, нарочито на страни, стекао.

Вук вели да неће да одговара старцу Вељку, иако би му се имало шта рећи, јер му га је жао, што толике људе позва на мегдан, па утече, и од пет разних одговора не може ниједном ништа одговорити.

Ништа не говори ни о одговорима »Младића,« Бранкову, ни писму Берићеву. |

Доста благо одговара и Петковићу и Добрићу. Види се, вели, да су писала два човека »зашто на неким мјестима говоре прилично, као паметан човек, на некима као дијете, на некима као прост старац, који се под старост подијетио, а на некима као паметан човек кад се гради луд; али као за башчоване Фрушкогорске може поднијети све.« (Само им се смеје што веле: »Ммамо мм сваки себи саставлбну Грама-= тику, и ми бн ради бмли, свбту показати; ал Вук нам е читателђћ и уче=