Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

_ ГЛАВА ПВТНАВСТА | = 297

гаре, могао је помагати се Моравским преводом, и с њега преработавати на Бугарско нарјечије. ЈИ ето тако је још онда могла постати мала. неједнакост и непосшојансшво у (Славенским књигама које се и данашњи дан у њима налази!« (Он не сумња да би и Добровски променио своје мишљење кад би се нашао какав српски рукопис који би био истога доба као (Светослављев Изборник, и нада се да ће се такав рукопис и наћи.

У ово време било је немогуће овака питања с поузданошћу расправ= љати, јер тада не само што није био познат ниједан рукопис по коме се данас пише старословенска граматика, нити су били познати »средњебу= гарски« рукописи, него ни за пет слова словенске азбуке није се знао прави изговор у старословенском. Добровски је мислио да је љ=оу «љ=0), =, ф=ае а да љ и Б означују само тврд или мек изговор претходног сугласника. Али је занимљиво што се »неуки« Вук усудио да полемише с патријархом словенске филологије Добровским! ЕЊеговом се мишљењу приклањао и Копитар: »Чак и у острошкој библији налази се е местол На крају крајева ви ћете са се, кнез имати право!)« «Прел, [, 189. ИМ, у главном, имао је право, јер нити су Руси променили е на а, ни Срби а на е, већ су и једни и други према својим говорима променили старо= словенско А, Руси на а, ал (начало, има, а (Срби на е (начело, име), дакле је »у почетку« код Руса и код Срба »било обоје.« (Он је, ако се не варамо, први обратио пажњу на утицај месних говора при превођењу црквених књига, што се тек доцнијс почело како ваља узимати у обзир. Мапослетку, он је био врло близу идеје о постанку разних рецензија старословенског језика, што се после наласка најстаријих рукописа и рукописа »средњебугарских« могло утврдити.

које му је Копитар препоручио да их скупи после песама. Ако су то, рекао је, оне приповетке што прост народ приповеда, онда их има у народу доста као и песама; он сам зна их толико да би могао наштам= пати једну књижицу као прва Песнарица. Гек кад му је Копитар послао Гримово упуство о скупљању народних умотворина, било му је јасно, и обећао му је донети неколико за углед. (в. стр. 101).

Шест година после овог писма изишле су, у Додацима Српских Новина «г. 182 бр. 89—091, 95, 98 и 100) и у засебној књижици под називом Народне Српске Приповијешке, дванаест приповедака! и 166 »Народних Сраских Загонешака« Феч 1821, 89, 48). У предговору вели да их је спремао

2. — Горе је речено да Вук управо није знао шта су то МојКкз5асеп,

1 А то су ове; :. Зла жена (у дрож. изд. стр. 148), 2. Лаж за опкладу (стр. 165),

3. Бевојка, удовица и пуштеница (стр. 159, 4. Еро и кадија (стр. 19, 5. Бро с онога

јета (стр. 309). 6. (Све све, али занат (стр. 179), 7. Бро и Турчин (стр. 312), 8. Слово

али сирца ниже (стр. 307», 9. Зашто у људи није табан раван (стр. 93), 10. Шта је

горе на свијету, или пијан Србин или гладан Гурчин“ (стр. 311), !:. Међед, свиња и писица (стр. 181), и 12. Њаволска сланина (стр. 308).