Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

228 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

за штампу »прије неколике године«, али се из речи самог предговора види, да је то могло бити најраније-1818 г., и то после изласка (ССоларовићевих Римљана (Славенствовавших, који су штампани те године,

још тада је осећао разлику у записивању прича и песама, јер приче није могао записивати »из уста« приповедачевих, као песме које су састав= љене везаним слогом. »У писању приповијетки — вели — већ треба мислити и ријечи намјештати «али опет не по своме вкусу, него по својству срп= скога језикау, да не би ни с једне стране било прећерано, него да би могао и учен чатити, и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Срп= скоме рјечнику, како је то за мене тешко!« Али их је још тада тако на= писао, да при доцнијем издавању неких од њих није учинио никаквих битних измена, сем таквих, у колико је свој језик доцније усавршио и унапредио. М по томе се види да их је написао после израде Речника, када је потпуно стао на снагу.

3. — Године 1787 и 1799 изишли су у Петрограду под редакцијом Немца Паласа »Сравнителвнве словари вебхљ азмковљ, собраннвге деснице всевнсочанишен особњ (царице Катарине). Отдћленје первое, со= держашее вљ себљђ Европеиске и Азатскје азнки«, у две свеске, у ко= јима су 273 руске речи и имена 12 бројева преведене на 200 разних језика. Друго издање у четири свеске под редакцијом Теодора Јанковића од Миријева изишло је 1789 и 179: г. умножено са још 79 језика (са 7 изо= стављено; под називом: »Сравнителбљнвни словарђ веђхљ азбковљ и нарфчти, по азбучному порадку расположеннви.« (Од словенских наречја унесена су поред руског ова и овим редом: словенско, словено=угарско, илирско, чешко, српско, вендско, сорапско, полапско, кашупско, пољско, малоруско и суздаљско. Као што се види, српско је унесено под два имена: илирско и српско, а недостају хрватско, словеначко и бугарско. Добровски је упоредио и по потреби исправио наречје чешко и уз њега словачко и моравско и додао хрватско, друкчије групишући по сродности сва словенска наречја.

Вук је у »дДобашку к (Санктпетербургским сравнитељним рјечни= цима свију језика и нарјечија, с особитим огледима бугарског језика« упоредио и исправио српско (и илирско) наречје, и додао бугарско, и уз то додао неколика одломка јеванђеља и (Оче наш на бугарском упоредо са српским и 27 бугарских народних песама, а у Поговору дао је кратак преглед Бугарске граматике.

За основу је узео прво издање и ставивши по њему руски, илирски и српски додао поправљено српски и бугарски, а у напоменама је додао готово код сваке речи «од 273 уз 234» у чему је погрешка, и је ли и како ту погрешку Јанковић исправио, и је ли исправка добра или није, напо= мињући ако се у чему значење српске речи не поклапа управо с руском или остављајући празно ако те речи у српском или у бугарском нема «као вкусљ, бракђ, воздухљ у српском, и шарђ, латв, лити, у бугарском). На=