Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 288

захваљује што је рекао: Срби се и данашњи дан препиру и инате, имају ли језик или немају, а највећа царица свога времена, и најпаметнија свију времена, још прије 30 година пореди Српски језик са својим језиком! »Ово је баш ваљан заглавак! Ту си баш почешао гди ваља, гди сврби! Брате, не можеш ти луда у једанпут опаметити: времена тому треба. Еле смо доста на далеко скочили, како нам са сви страна препречују пут.« Вели да је победа српска реч, што је Вук сумњао да се у народу говори, и да значи управо демпсеге (у парницама) и сопмтпсете. «Преп. ГМ, 1997. =

На страни, међутим Вуков је углед само растао. — П. Геце захваљујући за Речник пише му: »Могу вас уверити, да ће ваш мили књижевни дар наћи у мојој малој библиотеци достојно место, и да ће сви, који га виде, достојно ценити ваше заслуге за словенску литературу.« реп. Ш, 490). — Кепен му јавља како му је Востоков срдачно захвалио што му је послао Речник, Додатак и Приповетке. »Све су те књиге за мене врло интересантне, Речник сам до сад позајмљивао од Тургењева, а сад ћу имати свој. У Додашку Вук нам даје прве вести о данашњем бу= гарском наречју, о коме сам ја давно желео што дознати« И Калајдо= вић исто тако: »Мене је обрадовао Додатак и Српске приче, а Речник је за мене драгоцен.« (Преп. Ш, 5849. — Вук се хвали Мушицком како је Востоков у свом »Опвту о Русскомђ стихосложеши« цитирао и његову Пјеснарицу и Граматику. реп. Ш, 291). Кад је Копитару о томе писао, он му одговара: »Природно је што вас цитирају у руским списима, а и Грим у новом издању своје Граматике. Ваша слава мора непрестано расти, па ма С. С. прскао од муке и зависти.« (Преп. [, 199, 2007.

У години 1819 и 20 Вук је за свој књижевни рад одликован од три учена друштва.

(Санктпербургское волБное обшцество лобителеи Росстискон словесности изабрало га је на седници 28. августа 1819 за члана кореспондента. Ди= плому му је послао Кепен 16. дец. 1820. ФПреп,. Ш, 472, 552).

Царска Руска Академија одлучила је, на предлог свога председника Шишкова, на седници од 3. јула 1820, да му се за књиге, које је послао и које ће у будуће слати Академији, пошље 300 рубаља, а за труд око Реч= ника одликује га Сребрном Академиском медаљом »вбсомљ вљ 1 фунтљ.« Фреп. Ш, 501, 541.

Учено Друштво при Краковском универзитету на седници '5/ новембра 1820 изабрало га је за свога члана кореспондента, (Преп, Ш, 240).

Вук је по повратку у Беч похитао да о том извести своје пријатеље,

Мушицког и Магарашевића. Мушинки му честита самим усклицима: »Аферим! Нам бизум алсум! Притиснуто јаче све на више скаче! И сами врази вам помогоше да се прославите. (Сљ нами Богљ! Разумбите азвци, и покараитеса, ако сљ нами Богљ! — После Кара Ђорђа и Милоша Обреновића осветла образ Србији Вук Стефановић! Шта ће рећи Карловачки двор! Карловачки дворјани! Фрушкогорци! Воскликни Шишатовче! Не