Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

284 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

чини теби срамоту бивши гост Вук, као што се ругају и смеју многи не= расудни! Печатајте што скорије трећу част народни песама, и поставите на њој све добијене титуле, а у пркос и за инат свим калуђерима посве=

тите мом имену.« реп. |, 265). — А Магарашевић: »Чести имате до= вољно; сребро на фунше мерите, жену и сина (Саву грлите, пријатеља знатни имате — — ко ће сад с вама; Ја вам ништа друго не желим, нег

да здрави будете и да за Србље, што више можете, учините! Са тим ће се и ваше намереније испунити, и моје пред многима речи оправдати! Бу= дите живи и здрави; тако вас по српски с вашима овде пријатељи бла= госиљам.« реп. П[, 497.

Вест о тим одликовањима донеле су и Српске Шовине, и тим по=

водом пишу му из Земуна: Филип Петровић: Додатак наши новина ну= мере 44 овде су са највећим ентузијазмом читани, Бог вас живијо! Ста= рајте се да оно код вашег рода још више заслужите него што би ми мислили реп. ТУ, 72; и В. Васиљевић; »Јамачно више се о вама гово= рило него о Митрополиту, кад је Гетингским чланом постао. Но о вама разговарали су се свакојако: ваши пријатељи и они који ствар разумеју, радовали су се и радују се; који су завидљиви као н. п. Плутаршци евтимије Ивановић, прота, писац Новог Плутарха), они кажу кад је ту= марао по Русији, он је то испросио; а други опет веле; е поцмевају му се. Па с оваким будалама не може човек на крај да изиђе, нити да им ствар докаже,« Преп. Ш, 100). Тим поводом написао је К. П. С. једну лепу оду Вуку «С. Нов.

бр. 54 Вуковом азбуком) где се између осталога вели;

Радости моје слава Твоја, Вуче,

Узроком јесте. У своја си дошао:

Своји Те својски дочекали нису.

Грле Те Туђи!

За то Те Своји готово по свуда

Гоне! Но сунце трпи помрачење.

(Со тим се теши; Има, премда редки, Којма си сунце.

Велики Мужу! тако дуго путуј!

Примеру шуђем следоваће Своји;

Умреће завист, славиће |" Род цели, Име ком чуваш!'

: Поводом ове оде пита га Васиљевић да му каже име тога Србина да га својски почитује; »то мора бити најпоштенији човек на свету, а не ласкатељ.« Плутарх је рекао то је он сам себи саставио само да се фали,« и свет верује! «Дотле допире заввист !« = Преп. Ш, 105.