Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

240 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

Кад су изишле прва и друга књига, написао је нову рецензију, где вели да обе надмашају трећу. У првој су књизи већином љубавне песме све пуне жара и невиности са снагом и лепотом најпростијег израза. По= стале на граници између Истока и Запада, оне сједињују у себи све добре стране источњачке и западњачке лирике. Мисли су силније и шареније него у народним—песмама- остале Европе, па. ипак нема оне бомбастичности и прераздражености арапске и персиске поезије. ЕЊихов мили мирис не опија. (Оне миришу као ружа, а не као ружино уље, Оне су зато по суштини европске, и само по финоћи и богаству комбинација, по светлијем тону упоређивања, опомињу, од прилике као шпанска поезија, на Исток. Много остало имају заједничко с најбољим немачким песмама, Међу осталим (краљичким, додолским и т.д.у песмама има несумњиво много старих обичаја, који се датирају из многобожачког доба, и дају велики и важан материјал за студију словенске митологије, и за упоређивање с обичајима других народа.

Али ма како да су лепе ове женске песме, првенство припада јунач= ким песмама из друге књиге. ИМ међу њима има врло старих мотива, који се датирају из предисториске прошлости. Зидање (Скадра је најдирљивија песма свих времена и свих народа. Центар најлепших песама је Косовска битка. (Очевидно су ту старе бајке и митови помешани као што су нај= већа јуначка дела везана за име Марка Краљевића који у неким песмама чини надчовечанска дела, — (О старини народних песама вели да су као све народне песме младо=старе, т, ј. стари мотиви у новом облику. Међу лирским песмама има их које се датирају из многобожачког времена, али и међу епским, иако не опевају догађаје старије од 13—14 столећа, има мотива који такође из истог доба воде своје порекло. «К!. 5ећг. ТУ, 197, 219).

Копитар је написао врло опширну рецензију о овом новом издању нар. песама у 'лепег Јаћтисћег дег ГИ егашг «Ва. ХХХ, 1825 год.

129——27 1 Ц

Штампање Гримова превода Српске Граматике, и штампање Огледа Светог Писма.

Вук је у Немачкој свршио још један посао, штампање своје Српске Граматике на немачком језику.

Чим је Граматика изишла с Речником, Копитар је тражио ко би је превео на немачки да би омогућио Немцима да науче српски, па да могу читати народне песме. Гако је нудио Румија, директора Карловачке гим= назије; сам пак тога се посла није хтео примити, иако је, и по мишљењу Мушицког, он најзгоднији био зато. реп. П, 2577. — Вук је међутим нашао преводиоца у Гемишвару, Димитрија Тирола. Извештавајући о томе Копитара, пита га може ли се наћи издавач! Преводилац за свој труд тражи само 50 књига, »а ви ако можете откинути још 50 мени и вама за ·коректуру, то ће бити свега 100 књига. Ја сам му обрекао скрпити што=