Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

њи“ -->= И – Сато из 6у Ебра Тре пак Је БЕОГРАД ГЛАВА СЕДАМНАБОТА“, ока Св: српском тумачу дао хонорар. — Вухемугодуовара да Ред шпекулација нема овде за мене ништа.« — У једном изгубљеном писму говорио му је о некој професури, јер му Вук одговара: »Шишков може бити да ће до године казати да нема ништа, или опет што питати наново. Кад би ја могао ту [где;] постати професор Српскога и Славенскога језика а Ја Беч, то би славна ствар била! Па би ја онда свима њима благодарио на части«, (мислећи јамачно на Русе и на Трстанце). У другом (опет изгубљеном) писму нудио му је бо |. м. м. за пут, и јамачно га питао да није што дужан Фатеру, јер му Вук одговара да није. (Он му је — вели — истина нудио новаца за пут, али му је захва= лио рекав да толико има. »Ваља да је Грим што помислио, кад му је Фатер писао да пише Рајмеру не би ли ми купио што пјесама екс, « Зах= ваљује што му нуди бо Е. и моли га да му их пошље, па ако му не устребају, он ће их донети у Беч. реп. [, 24, 243, 244, 259. Али му није казао да је узајмио од некога 75 талира, јамачно пред пут. Тај је дуг исплатио Јакоб (7. марта) од Румјанцовљеве вексле, и њему јавио да је још остало 49 талира и а грош. ФПреп. М, 15, Двадесет првог фебруара пошао је из Лајпцига, 28. био је у Прагу, а 3. марта је стигао у Беч. «Преп. П, 42; М, 14; неиздано писмоу,

Пеј сл ~

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА.

Повратак у Беч и путовање у Банат и у Славонију.

1 Старање око искупљивања песама из Лајпцига; помоћ из Трста; помоћ од кнеза Милоша. — Опасност да буде забрањена продаја у Аустрији.

Дошавши у Беч прва му је брига била како ће искупити књиге из Лајпцига. Зато одмах (5 мартау пошље писмо Пери Тодоровићу у Трст које је још у Прагу на путу написао, молећи га за помоћ, као што му је Фрушић препоручио. ФПреп. М, 14). Одмах за тим бо марта) писао је и кнезу Милошу, да је [и ШП књига готова, али да су остале у Лајпцигу У залози, јер није имао чим да их исплати. Моли га да му пошље 1000 ф. ср, да их искупи, па ће му одмах од сваке послати по зоо комада. По= навља како се свуда по Немачкој хвалио његовом помоћу за тај посао, »зато се могу надати да ви нећете мене упустити, да се, славећи вас и

народ српски срамотим, и да ми се (вама на срамоту) свете ваши и моји непријатељи. Преп. П, 559).

' Јамачно је тад продао у Прагу Чешком Музеју својих књига, јер Копитар пише Ханки (4. априлау; Мезтта ашеет зосјећав пићу деђе! рто из а Мијо моЊђ;а уепаш |.

200 м. м. — Н. Пис, 55.