Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 259

и да му их он исплати, или — ако нема новаца — нека му пошље векслу с кратким роком. »Сад је ласно кад су новци мени у рукама.« (д јуна — Преп. 1, 269. — Уз захвално писмо кнезу послао му јеим

један примерак Гримова превода Српске Граматике везан свилом и ка= дифом, реп. П 45» с молбом да одговори Гриму. Не добивши одмах одговор, понови молбу «2 јула, јер само за тим чека, па да пође у Беч. — Кнез му одговори (6 јула) да је књигу примио и да ће му »до мало времена одговорити и благодарити по достојанију; празним писмом нећу да га посетим.«! реп. П, 561, 562).

Тринаестог јула Вук се кренуо из Земуна (Преп. [ 569, и дошавши у Беч, остао је ту стално до првих дана месеца априла 1825. — У фе= бруару месецу добио је кћер Василију. Фреп. ТУ, 577; 11, 1257.

Док се Вук овако паштио како ће искупити и пренети у Беч на= штампане књиге, није ни помишљао (из његове се преписке бар то не видиу да може бити забрањена њихова продаја у Аустрији. Али онај страх од цензуре, који га морио у Лајпцигу, није био неоснован. Његови непријатељи који су му спречили штампање Ш књиге у Бечу, чим су чули да се књиге продају код Гирке, денунцирали су га код Дворске Канцеларије. Неко је послао тој Канцеларији доставу да је Вук оне песме, које је Дворска Канцеларија забранила да се у Бечу штампају, штампао у Лајпцигу,и да се сад продају код Гирке, и наводе се имена лица која су је купила. Даље се вели да се у њима већином певају дела српских јупака од последњег цара Лазара до Црнога Ђорђа, да оне код свих (Словена, а нарочито код омладине, побуђују мржњу против Турака, да буне народ и позивају га на отпор и освету, и 1, д.

По овој достави Дворска је Канцеларија тражила извештај о томе од Полициске Обер-дирекције 3: маја «по нов.» 1821 г., и Канцеларија Ревизије Књига послала је (јамачно по утицају Копитареву) један површан извештај, како је Ги П књига већ раније штампана у Бечу, а од Ше

' Кнез Милош се показао врло непажљив према Гриму. Није му одговорио ни >»пуним« ни »празним« писмом. Вук је известио Грима да је књигу послао, и шта му је одговорено. Грим му одговара да је очекивао неколико врста од кнеза, али није ништа добио. (Преп. П, 47, 49). Случајно баш истог дана «9 дец» Вук је писао опет кн. Ми= лошу, и подсетио га на његово обећање, а Гриму је одговорио, да не зна, или су га послови спречили, или је по каквој непоузданој прилици писмо послао, па се писмо негде задржало, и нада се да ће на сваки начин добити одговор. (Преп. |, 567; 50). У писму од 12 маја пише опет кнезу и моли га да Гриму одговори: »Ако ту ко мисли (по жељи својој да ћу се само ја чрез то осрамотити, ако ви Гриму не одговорите, он се вара; ја ћу се у томе само у толико осрамотити, колико ваша срамота и на мене, као и на све Србље пада; али мене самога оправдаће свагда љубав к вамаи к народу нашему« Ту је молбу понављао и у писмима од 28 маја, 14 августа, и 14 новембра. (Преп. П, 270, 575, 577; ТУ, 104). Али све то није помогло ништа, и Грим је остао без одговора.