Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

260 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

књиге стигао је један пакет адресован лично Копитару, који није могао унапред знати да ли су у њој баш у свему оне песме које раније нису биле одобрене да се у Бечу штампају.

Али се Дворска Канцеларија овим није задовољила, и гроф Седл= ницки упути нов акт, у ком се вели како је цензор Копитар био одобрио штампање Ш'е књиге нар. песама, али је виша цензура то забранила, и како је Вук то наштампао у Лајпцигу, и сад се та књига у Бечу про= даје, зато нека Копитар поднесе извештај, како се то може радити мимо цензуре, и нека се изјасни о садржини свих свезака, а нарочито треће. — Копитар је о томе поднео опширан извештај 4 јула (по нов, али ни то није било доста, и тек после накнадних обавештења с друге стране

та је ствар легла, и књиге нису биле забрањене, ! (Просв. Гласн. 1922, 745=7).

П Утисак код српске публике о Вукову бављењу у Германији и о одликовањима. — Како су примљене народне песме.

Вративши се из Немачке Вук се свуда хвалио успехом који су на= родне песме тамо имале и својом докторском дипломом, коју је у копијама разашиљао својим пријатељима. Грима је молио да од друге рецензије отштампа најмање 50 комада за њега. ФПреп, П, 47). Прву Гримову рецен= зију показивао је свакоме. У Пешти је оставио један примерак Берићу, Мостарски му јавља да ју је јавно читао пред многима »који су између њих прокажени да се очисте« Берић је — вели — рекао, да ће она учи= нити јуриш »кад буде концентрација од Двора ради језика допуштена, « и моли га да му пошље један примерак рецензије и неколико копија дипломе. реп, ТУ, 19%. — Васиљевић му поручује да нипошто не заборави донети му рецензију кад дође у Земун. реп. Ш, 17.

Кад га је секретар Гетиншког ученог друштва известио 48 дец. Преп. М, 67 да је изабран за дописног члана Друштва, јавио је и то својим пријатељима. Васиљевић му честита, и вели да су се томе гласу обрадовали сви његови пријатељи. Случајно се у Земуну тада десио и Куцкало, и кад му је то јавио, одговорио му је »да диплома два дуката више не стоји; ласно је, вели, то добити, но опет каже, да ви трудећи се то заслужујете, и да вас поздравим од њега, драго му је што је то о вама чуо.« Фреп. Ш, 129. — Тирол му пише да се тај глас »разнео по Банату и Срему на велико удивљеније; а ја у пркос вашим мрзитељима желим да би вас и друга учена друштва на похвалу своме роду декори= рали, јер ви то праведно заслужујете,« Фреп. ТУ, 576). — Ј. Гавриловић, примивши [| и П књ. песама и Гримову Граматику, писао му је: »Кад

помислим труд ваш и ревност којом сте ради књижевство наше вообште, а особито издавањем Српски песама, подигнути; довољно се начудити

не могу. Благо вама, који сте тај пут преда се узели: слава ће ваша вечита бити код потомства не само (Србског, него и други Народа про

' О овом Копитареву извештају биће говора у последњој глави ове књиге,