Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 261

свештени; бадава се сад гризу и једу неки — седећи и живећи само да трбу свој сластима напуне, и својима страстима за доста да учине; њима

ће бити награда срам и поруганије; а Вук, исмејани и презрени Вук, с гуслама и песмама сијаће на небу србског народа док је год сунца и месеца.« ФПреп. МТ, гбо. Е

Вук пак писао је «9 јуна; Копитару из Земуна: »Од наше партије у Темишвару нема готово никога осим Гирола (он истина не зна ни сам добро српски, али је велики јунак у нашој партији), али овђе наша пар= тија расте и цвјета у велике! — Гако и по Пешти и по свој Бачкој има наши пријатеља сила Божија, па још све знатни,« Преп. 1, 26%.

| Поред свих ових појединачних одушевљених одзива песме су врло слабо пролазиле. — Г-ђа Арсићка, из Арада, пише му да је само шест комада издала и примила новце. (Остале ће, вели, испоклањати ученицима приликом испита, а њему ће послати новце за све. «Преп, ТУ, 94%. Сент=Андрејци су вратили све књиге натраг, само је један задржао једну књигу за Речник. ФПреп. ТУ, 2249. — Од 40 књига [и Ш свеске послатих претплатницима у Г. Карловце, С. Илић могао је раздати свега и,а при= мио је свега 3 |. 12 х. (Остали претплатници бна Ш св. из г. 182» или су банкротирали или помрли; а и они, који су књиге примили, љуте се кад им се траже новци: нек чека, веле, чекам и ја. Пита га шта ће радити

с осталим књигама. — Ј. Гавриловић му јавља да је продао све три књиге само једној госпођици, и трећу једном попу; остале стоје, и пита шта ће с њима. — Васиљевић му јавља да се слабо продају: »и који год узме,

гледа највише на вересију, па да плати на куково лето.« реп. ГМ, 94, 224, 304, 306; Ш, 259—261; 120). И Т. д.

Ш

Путовање по Славонији и нове личне везе.

Новци добивени од кн. Милоша и од Трстанаца измицали су се, новци од песама врло су слабо притицали, а није било изгледа да се с које друге стране добију. У тим рђавим изгледима за будућност Вук се сети свог старог дужника Себастијановића, (в. горе стр. 181) који је жи= вео у Броду. Још од 1815 године он је с њим водио парницу и заступали су га неки Шестић и агенат Валха. (О тој парници има више напомена у преписци с Копитарем, у писмима жени из Русије и у једном писму Валхином, али изгледа да ништа дефинитивно није решено, Преп. 1, 153, 160, 161, 163; писма жени; Ш, 487. У Бечу се сад познао с неким Николом Поповићем, трговцем из Брода, и преда му тужбу против Себасти= јановића (Преп. М, 72), и тога ради око половине априла крене се и сам лично у Брод. Гу је провео неколико дана »врло весело.« Оставивши једног човека да га даље заступа, крене се 29 априла пут Земуна. »На= дам се да ћу проћес добити, али за новце Бог зна,« пише Копитару.

У Земуну је мислио мало се задржати, али је остао више од месец дана; нису му дали пријатељи да оде. »Одавно би ваљало да сам