Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

262 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ.

вам писао, пише Копитару, али сам све очекивао да се одавде отиснем, но пријатељи не даду никако, него све ме отима један од другога; јуче смо дошли из манастира.« Као новину јавља још Копитару, дагаиу Н. Саду и у Карловцима држе за порешљена, а обојицу за порепишеље, (из= раз, који је доцније често од његових противника употребљаван), и да се о том морао и са Шафариком инатити. (Преп. !, 265—67).

У Земуну је остао до 12 јуна реп. М, 204; у Пешти је био 25, а 27 или 28 пошао пут Беча. (писмо жени).

На овом путу стекао је нове личне везе и пријатељства с католи= цима, а нарочито с Игњатом Брлићем. »Осим Брлића — пише Копи= тару — који вас љубезно поздравља, нашао сам амо сила пријатеља, све шокаца; у Ђаковару за љубав нашим пјесмама и Гримовој Српској Гра= матици научили су српски читати млоги шокачки попови, међу којима и каноник од 69 година.« ФПреп, |, 265). То је био Карло Павић, опат, име= новани каноник, парох у Винковцима; даље Адам Филиповић, издавач славонских календара, Матија Јајић и др. У Броду се познао о оцем Бранка Радичевића, Тодором. реп. М, з9; 84, 85, 86). — У Земуну се познао с директором Винковачке гимназије Јодлом, и професором Ве= селијем, који је доцније превео на немачки сватовске песме, Преп. Це 267).

ГЛАВА ОСАМНАЕСТА

Грађа за Историју српску новијег времена

Почетак писања новије Историје; неуспели покушај да се један део штампа у Бечу.

У једном писму «25 јан. 18227 Вук вели да је, док је још у Србији био, зажелео да напише историју свога времена, и да је распитивао и бележио које што. »ја сам се у Србији родио и узрастао, и запамтио сам стање српско и под даијама и прије даија; био сам и кад се прва буна 1804 почела, и 18:3 кад се свршила, и за они 10 година бивао сам у различним пословима, и готово све знатније поглаваре познавао сам лично, а с многима сам се разговарао и у друштву јео и пио; а при том како за они 10 година, тако и послије до данашњега дана, распитивао сам и Срба и Турака, и трудио сам се, колико је могуће, да дознам прави узрок, или квасац, ове буне, и њезин послије напредак и свршетак (4819; и опет послије почетак 4814 и 1815), и ако доживимо још какав прави свршетак.« — У том писму изложио је побуде које су га нагнале да се тога посла лати. »Видимо — вели — да је сва наша стара историја тамом покривена, и сви кривимо старе наше, што нијесу ништа писали им нама оставили; а видимо и то, да ће потомство наше тако исто нас кривити, ако му сад што не напишемо и не оставимо. — Ја сам се с по= главарима српским разговарао о којекаквим догађајима, ђе сам и ја с њима