Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

264 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

сатељ седи у Бечу, и нема никакве везе с овдашњим приликама, а што пише песмарице, то не може никакву штету народу нанети (25 јан. 1822. — Преп. [, 765, 766.

Због тих Германових интрига и одложено је штампање Историје, иако је кнез Милош већ био одбројио 500 дуката за њено штампање и Вуково издржавање, реп. |, 198; ТУ, дду. (Он је о томе говорио с Вуком кад је по други пут био у Србији, с јесени 1822 год. «Преп. П, 249). Том приликом Вук је и дознао о Германовим интригама, зато је и писао Копитару да хвали Бога што се здраво и мирно вратио. «Преп. ], 198; Ш за М зоб). — Кад му је кнез Милош пребацивао да је место песме о боју на Чачку очекивао да од њега изиђе што год друго о његовим Делима и времену, он му одговара, да од праве исшорије није ништа наштампао, што није рад да когод рече да је то пре времена учинио, и о тим општему послу наудио, већ све очекује да се један пут што сврши, као што му је и сам лани мало напоменуо ад окт. и 9. нов. 1823, Г. Преп. ШП, 551, 559.

П.

Слање рукописа у Русију; интриге Германове и крађа рукописа.

Ову историју Вук је донео собом у Немачку, и мислио је наштампати је на српском и немачком језику, да тиме обрадује и изненади кнеза, Али да би се уверио да тиме неће ништа нашкодити руско=ерпским односима и политици руској, још пре горњега писма Милошева био ју је послао 4о јунау на немачком језику на преглед руском Министарству Спољних Послова преко Аделунга. Преп. П, 557; Ш, 40).

Двадесет другог јануара 1824 кнез Милош пошље Вуку једно горо= падно писмо о Историји. Вели да је дознао да намерава издати Историју Карађорђева времена, да ју је већ превео на немачки, и погодио се с књижаром да је наштампа на немачком, а у име хонорара да му о свом трошку изда српски оригинал. Не сумња да ће ту бити описани и сви догађаји пре његове управе, и како се то врло много тиче и њега, као садашњег управитеља овостраних Срба, то није рад да се ма шта штампа О томе пре него што он прегледа и одобри. Зато му препоручује да,

ако је почео штампање Историје на српском и немачком језику, обустави и пошље му обоје на преглед, па ће му он вратити, и послати му тро=

шак како за штампу, тако и за његово издржавање. »Не усктете ли ово моје предложеније послушати, но будете ли Историју више речену без мојег одобренија печатати, то се надајте совршеној мојој немилости и готовости гонити вас код сваког владјенија гди год би се ви налазили, Ви ћете добро знати, колико сте негодованија код свију класа народа српскога за изданије Лексикона, за издавање рецензија књижевни, и за преведеније евангелија на прости српски језик на себе навукли; чувајте се навући и немилост моју изданијем Историје Карађорђева времена без мог одобренија; чувајте се писати о народу овостраном свију времена новији, тако и Карађорђу и о мени, и најмању чертицу без мог знања и одобренија: то је моја совршена воља.« Карактеристично је да је ово