Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
ГЛАВА ОСАМНАВСТА 265
писмо у целини заведено у протокол Кнежевске Канцеларије, и то овако. »Писато Вуку Стефан Караџићу, списатељу слепачки пјесама следујушче: Дошло ми је до знања« и т.д. у
Вук му одговори (из Беча, 10 марта) да историја, коју је хтео наштам= пати, није о времену Карађорђеву већ о његову, она иста коју је у Кра= гујевцу писао и њему читао, само је додао још нешто, и то му је пре два дана послао на немачком језику, јер на српском нема начисто препи= сано, Ако је рад и остало још једном видети, он ће му послати, док пре= пише. Штампањем овим није желео навући на себе његову немилост, већ да му учини радост, и да му се препоручи, али су га особити догађаји задржали, и сад по његовој заповести, задржао је сасвим од штампања и дошао у Беч. »О времену пак ·Кара-Ђорђијеву ја сам још прије неко= лико година био почео нешто писати (као што су ме млоги молили, и ја сам им обрицао; но нијесам још дошао ни док је Биоград узет, и има
више од двије године како нијесам ни загледао у оне артије.« (Преп. П,
555; 5579
(Ово последње као да неће бити сасвим тачно, јер две и по године доцније Вук је писао Кепену, да има готову целу (Српску Историју на немачком, и наводи цео садржај, па није вероватно да је у том међувре= мену, поред других послова и путовања, то све могао написати и дати да се преведе. (Преп. Ш, 560, 5627.
На штампање Историје кнез Милош се опет враћа у писму којим му је послао 1900 ф. да искупи песме (4 јуна): »Притом љубезни мој Вуче! препоручити вам не изостављам да у списанију Историје моје строго на= бљудавате превелико молчаније у призрјенију и најмањи какови отноше= нија и сношенија моји с страном каковом силом, веће држите се у тече= нију описивања вашег јединствено дјела моји у Србији — ибо данашње политическо положеније моје изискује од мене да нио каквој сили Евро= пејској спомена не чиним била она каковог му драго призрјенија; ја се надам и од вас зактевам да у овом призрјенију овако и поступите — а мислим притом да ће најбоље бити, да ми, пре него что ћете Историју печатању предати, такову овамо на провидјеније пошљете, ако ово не би могло бити, онда остаје вам по правилама овде изложеним строжајше владати се, иначе учинићете од доброг пријатеља својег, најжешћег не= пријатеља. — А такође о пређашњем начину владјенија («Кара= Борђевог» немојте у Историји никаква спомена чинити.« Фреп. П, 567.
Нема сумње да је ово кнез Милош дознао по достави Германовој, који је, имајући веза с руским Министарством Спољних Послова, дознао да је Вуков рукопис у Министарству. То се види и по датумима, Аде= лунг је известио Вука другог октобра да је рукопис примио, али га није могао доставити министру који се већ преко два месеца налазио на путу. Фреп. Ш, 440). Гроф Неслроде имао је у првој половини октобра саста= нак с кнезом Метернихом у Лавову (Гавриловић, Кнез Милош П, 148) и крајем октобра или почетком новембра могао је бити у Петрограду. Ми=
пошево је пак писмо Вуку од 22 јануара. Писмом својим од 23 фебруара