Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

266 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

Аделунг је известио Вука да је рукопис са својим рефератом предао ми= нистру, али га још није добио натраг; чим га добије, вратиће му га, и известити га о министровој одлуци. ФПреп. Ш, 441), ј Детаље Вукове погодбе с књижаром, који се помињу у кнежеву писму, Герман је јамачно дознао из Аделунгова реферата, а о самом рукопису ствар је неверно представио говорећи да је Вук написао Кара-=Ђорђеву а не Милошеву историју. За доказ томе послужио се једним писмом Вуковим Христифору (Обреновићу, сину Миланову, а синовцу Милошеву, који је био у Петрограду у тамошњем кадетском или пажеском корпусу, с ким се Вук познао кад је био у Русији, и био с њим У преписци. Христифор је јамачно од Германа дознао да Вук пише Историју, јер четири дана пре него што је Герман писао Марку да омете штампање, писао је он Вуку сасвим у другом правцу. Вели да је дознао да пише Историју данашње српске политике, и чуди се да му о томе ништа не јавља. Рад је помоћи му слањем грађе, јер налазећи се при двору цареву, могао је »чути и разабрати о важњејших материјалах и пунктах нињешњеј (Сербској историји,« и моли га да причека 2—3 месеца, док то скупи и по нарочитом човеку му пошље. Обећава платити му све трошкове око штампања, и моли га да му пошље бар једну »главу Историје славног омог народа по первому куриру који пође овамо, да видим само начало бесмертнаго вашег творенија,« —

Вук му је одговорио (25 јан. 1822) дугачким писмом, у коме вели да не пише историју српске политике, већ историју нашега времена, »или Управо од године 1791, од кад буна српска свој почетак има « Изложивши горе наведене побуде које су га нагнале да се тога посла лати, вели да му је веома мило што му обећава послати грађу. Управо се томе и чуди, јер су Срби до сад слабо марили за оваке ствари, »већ ако кака такова звијезда и на наше небо дође од истока, откуд сунце и сав свијет обасјава!« Шаље му по његовој жељи неколико параграфа и извињава се, што му не може послати више, јер нерадо и показује, а камо ли тако далеко шаље, своје радове пре него што се наштампају. »Или можете ви лати какоме пријатељу, да чита, па он преписати ; или може ко украсти од вас или од вашега пријатеља па наштампати као своје, прије мене,« (Као да је слутио да ће му рукопис заиста бити украден и наштампан ђ Рад је, вели, још издати и збирку биографија знатних Срба, и као пример шаље му Станка Арамбашића. Моли га да му, између осталих књига, пошље што год је штампано о Кутузову и Чичагову, особито што се тиче турског рата; ако има наштампан трактат последњег мира тускога и ру= кога; и да наручи каквом добром молеру да му копира слику Карађор= ђеву, која се налази у Бремитажу, и да му је пошље. У концепту је било још: »зашто рад би био у првој части ове историје метнути портре Црнога Ђорђија а у другој вашега стрица али то у препису нема. Фреп. ГМ, 82—86).