Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

268 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

нарочито наглашавао опасност од откривања његових веза с Русијом, ако Вук књигу наштампа: ал пак, штампајући сам, наглашава да тога неће У књизи бити, «Преп. [, 772, 7747.

У трећем Писму (24. окт) препоручује му Ивана Квекића, (Србина из Боке, коме дугује 4000 рубаља, од којих је нарочито платио штампар= “ке трошкове; а у четвртом (о. дец), јавља му да ће му књигу скоро послати «Гавриловић, Кнез Милош и Вук. 22 поја 2 и 4.

Вук међутим о овоме ништа није знао већ је, док се ова преписка између Германа и кнеза Милоша водила, неколика пута молио кнеза да му пошаље слику за Историју 49. маја, 3. септ, и 19. децу Али као да је слутио да му Герман нешто спрема. У последњем писму обраћа пажњу

и зато што није рођени (Србин, и напомиње како је Марко на његове очи говорио своме француском учитељу да је бугарски народ већим знатнији Од српскога, »а онај други може још и горе говорити.« И ако је слаб, и било би му тешко у ово доба године путовати, али ако он нађе за по= требно, готов је поћи, само да Му пошаље пуномоћије и остале потребе, Фреп. П, 566). — Види се да Вук још није познавао политику кнеза Милоша о употреби људи за државне послове,

Другог јануара 1825 јавља му да је у Петрограду изишла на руском језику некака књига о њему и о Србији, и да је посвећена грофу Мило= радовићу; можда је он већ има, а и он је за себе поручио једну да му се пошље. «Преп. П, 269,

М Почетак затегнутих односа између Вука и кнеза Милоша због тог штампања.

На неколико дана после Вукова доласка из Брода у Земун стигао је ту «о маја) и Герман као Руски курир из Петрограда у нарочитој мисији кнезу Милошу. То је први јавни акт Милошев с Русијом. Он му

која је била у јануару те године, Ту буну Милош је Русији представио Као последицу договора српских емиграната у Бесарабији са побуњеним Грцима. Герман је донео писмо грофа „Неслрода кнезу, "којим му јавља, да је цар врло задовољан што је буна угушена, и да је наређено да се Строго пази на емигранте у Бесарабији. Даље, да је цар заповедио своме посланику у Цариграду да се ослободе затвора српски депутати и да се нада да ће султан, имајући У виду верност српског народа усред нереда