Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
ГЛАВА ОСАМНАВСТА 269
у Грчкој, приступити договору с "депутатима, и испунити УШ тачку Букурешког уговора. — Милош је био необично задовољан овим писмом, јер да га је сам поручивао, не би га боље могао саставити, и сазове (Скупштину за 27 маја, да свечано народу објави те цареве поруке. (а= вриловић, Кин. Милош |, 166).
(С Неслродовим писмом Герман је донео Кнезу Милошу и нову књигу Жизнљ и подвиги килза Милоша Обреновича, верховнаго вожда и предводитела народа Сербскаго, где се у предговору вели да је овај опис позајмљен из рукописне биографије кнежеве коју је на немачком језику написао познати српски књижевник Вук Караџић!
Заједно с доласком Германовим у Крагујевац кнез Милош је примио и писмо Вуково које му је писао 12 маја, дакле пре него што је дознао зашто је Герман дошао, и да му је донео његову Историју. У том писму
се жали да на толика своја писма «пет; није добио никаква одговора, и
зато управо не би му ни смео више писати. Али како је случајно дошао у Земун, то се опет усуђује писати му још једанпут. У место свега другог што би имао говорити, моли га да одговори Гриму, као што је лани обећао.
У добром расположењу у коме се сад налазио, кнез му одговори 48 мајау, позивајући га у Крагујевац да му на сва писма даде усмени одговор. »ја се надам да ћете ви ово позивање моје с тим више драго= вољно примити, что су и садашња обстојатељства по нас добро сло= жена«, вели на завршетку.
Вук је међутим дознао и за мисију Германову и за Историју, и био је, разуме се, ван себе од љутине и гнева, иу великој забуни да ли да иде у Крагујевац или не. Ако оде, знао је да ће морати доћи у оштар сукоб с Германом због Историје, а у веселом расположењу које је тада владалоу (Србији, и значај који је Герман стекао, није било изгледа да би се ко за његову личну, и према општој ситну ствар, заузео; на= против, пре је личило да би могао имати великих неприлика и од Гер= мана, и од својих других непријатеља. Зато се реши да не иде, и напише одговор (28 маја у коме му отворено каже да не сме да дође не због својих старих непријатеља, већ због Германа. (Он зна да је и пре неколике године писао и говорио против њега, и сад би још више имао узрока да то чини због ове Историје. Да он више воли Германа него њега, доказ му је његова слика приложена уз књигу за коју га је он три пута безуспешно молио, а особито сад, кад је с тако веселим гласовима дошао, чему се и он од срца радује. Други је узрок што је слабог здравља, па да му се тамо ма каква непријатност догоди, могао би се сасвим разбо= лети и умрети или полудети. Треће, што је сиромах и једва се од дана до дана крвавим хлебом храни. још зимус продао је бурмутицу, што му поклонила велика кнегиња Марија Павловна, и оставио жени 100 [. да се са шроје деце издржава, док се он не врати. Али опет се нада да бе, док је жив, моћи хранити жену и децу; али ако би умро, његова
ПР ПН Па -