Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 211

молити! Немојте га

»ООпет вас морам за одговор Гриму нашега.« ФШреп. П,

ам чести и славе ваше и народа

стајан поверења. заборавити тако в 569—575».

Вуку је доцније јављено да би га, да да је био спремио 1000 ф. сребра да му да, али његов недо= ожда и тражење пензије учинили су да не само то није добио, на своје писмо. Тако се опљачкан и празних шака абијеним џеповима, У Пе= вештај о Скупштини 27.

је дошао, кнез Милош лепо

примио, и лазак а м него ни одговора _врати у Беч, а пљачкаш Герман, јамачно с н троград, носећи собом за Неслрода Милошев из маја, Милошеву беседу и скупштинску адресу, и своје ново пуномоћије упа народне интересе код Министарства у Петрограду Цариграду (Гавриловић. Ки, Милош П, 174). ив Гермапа за накнаду а и код кнеза Милоша,

ца и даље заст или код руског посланства у

Дошавши у Беч он поведе праву парницу прот штете и код руског Министарства спољних послов

о чему ће ниже бити реч.

ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА. „Даница“ за г. 1826.

у Даница.

Првог августа 1825 издао је у Бечу оглас да се штампа Забавник

за год. 1826. и да ће у октобру бити готов. (0 његовој садржини вели е читатељи и у овој његовој књижици наћи штогод, што и после нас. То је била Даница, која је

ће бити вредно да се чита изишла крајем октобра. «Преп. ГМ, 226). Чланци, који су у њој, сви су били раније; то су ови:

Вукови, и сви су, сем једног, написани 0

. ЛПочешак обисанаја Сраски манасшира. (стр. 1—40). У уводу вели како је одавно желео да се опишу сви наши манастири »тројако: 1 ђе је који, и на каку мјесту; 2) ко га је зидао и шта се о њему зна или приповиједа; % шта има у њему од стари књига, или други каки натписа или потписа, који би макар најмање могли засвијетлити У тамом покривеној историји народа нашега. « Паметном човеку не треба докази= вати корист оваког посла, не само за (Србе већ и за све (Словене. Други народи троше грдне новце истражујући оваке старине по Грчкој и по Италији, а ми још не знамо ни шта имамо у својој кући. Ту његову жељу »штедро је потврдио« пре неколико година »највећи љубитељ сваке старине словенски народа« «ФРумјанцов;, и с помоћу кнеза Милоша почео ју је извршивати. Мислио је да бар опише све манастире у Београдском пашалуку, али »опстојателства нијесу допустила«, и оставио је за други

пут, а сад издаје овај почетак као оглед.

само толико даћ

иу