Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕВЕТНАВСТА 218

3. Жишије Ајдук-Вељка Петровића. (ст. 70—94; — Истор. Сп. 1, 225). — Кад је почео скупљати грађу за Историју, почео је у исто време скупљати и грађу за биографије знатних личности из устанка, и сад је овде дао једну од најлепших, Вељкову. Оваких биографија Вук је написао више и штампао их у разно доба; последње 1860 године. Мислио је, ако доживи, да их све скупи, и умножене изда у једној књизи, али није доспео. ФИстор. Сп. [, бо.

4. Одговор рускоме рецензеншу. (стр. 95—106; — Грам. Сп. П, 274). — У руском часопису Свнљ Отечества књ. 28 изишао је 1824 год. приказ новог издања Народних Песама, где се вели да их је скупио и издао познати срнски књижевник Вук Стефановић који је саставио Српску Граматику, Речник и т. д. и наводи се из Гримове рецензије оно, што је и Вук навео у предговору | књ. са жељом да на њих обрате исто тако пажњу саплемени Србима (Словени као што су обратили пажњу Немци,

па овако завршује: »Књига ова наштампана је тачно и лепо у штампа= рији Брајткопфа и Хертла, само нацрт руских слова, који се употребљава у Германији, већ излази из моде, и постаје непријатан за очи навикле к новој руској штампи, Још треба напоменути да Вук Стефановић и неки други српски књижевници узалуд су наумили да кваре старинску сло= венску азбуку изналажењем нових руских слова, и увођењем ортографије туђе и неприродне (дикон) за (Словене. У место да зближују Србе с Русима, и тиме олакшавају узајамну размену својих списа, они руше савез који је створен међу њиховим језицима у најстарија времена примањем Ћирилове азбуке. Зашто се не би задржао правопис који је употребљавао Рајић, и други учени и умни Срби,«

(Ово је био први глас на страни који није одобравао Вукову реформу

правописа. Противници Вукови из Карловаца, којима су досадиле само похвале Вукова рада, једва су ово дочекали, и одмах су почели на све стране ширити гласове о томе, неверно представљајући саму ствар а не објављујући правог текста.

(Ова је вест узбунила Вукове пријатеље. Васиљевић му пише «(2 нов): »ва Бога! каква је то рецензија у Петербургу од Руског неког професора изишла, која (како кажу; крпи вас од главе до ногу! Мене су овде којеко досадили светећи се и говорећи: Ето твога Вука, поздравили га Руси; дали су му ватру; намерио се на мајстора итд. Да би оваковим абдери= дима уста запушити могао, то вас молим дајте помоћи, и јавите ми, ама што брже то боље, о чему је та рецензија, јер и они сами не знају шта пише управо, него су чули само, да се против вас пише, пак им већ до= ста да по чувењу још више намећу, него је може бити истина. Има ли и ваша апологија ту:« Вук му је по свој прилици одговорио да о том ништа не зна, јер му Васиљевић, одговарајући на то писмо, вели да је цела истина да је рецензија у Петрограду изишла, и да је један Земунац видео у Н. Саду, само неће, или не уме да каже код кога, »брошуру од 6 листи 8'= датирата 249" зола 1824 у Петербургу с дозволешем цензуре, и продужене слбдуе.« »Колико овај каже то ће бити рецензија наши народни песама, гди рецензент каже, да оно није прави српски језик, него је покварени говедарски и свињарски; јербо у рецензији стоји: полећеше