Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

216 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

Међу Вуковим хартијама налази се први концепат овога чланка, где се много више говори о језику и правопису у Рајићевој Историји, у ње= гову Собранију Поученија и у Стојковићевој Физици, и приводе се многи примери. Ту између осталога вели: »Кад би сви писали као (Стојковић и Рајић, никакав туђ човек не би још знао, какав је (Српски језик «и по чему се одликује од остали (Славенски нарјечија), него би се и сад могли ина= тити као Енгел и Добровски (да је карловачки језик ближи к Рускоме пего к Дубровачкоме),« ФБиће штампано у Гр. Сп, ТУ). Али му се учиНило много, и зато само овде вели: »Да ме не мрзи досађивати читатељима сад опет наново са сувим ријечма, могло би се овђе додати довољно примјера из књига обадва поменута списатеља; но мислим, да то

није ни нужно, јер и сваки читатељ може и сам довољно наћи, колико му је воља.«

Да би показао читаоцима да о његовој ортографији не мисле тако други учени Руси, цитира на завршетку речи Кепенове којима брани Вука од напада рецензентових. Фибл, Листи бр. 18 од 29 јуна 1825)!

5. — Марко Краљевић и вила, народна песма «стр, 107—=#; — С.

1118 етр, 207).

6. — Срби у Донаверту 4744), народна песма «стр. и2—420; — (С. Н, П. ТУ“, стр. 49). — За ову песму писао му је Копитар да је Грим држи за његову, »и тражи чисто вино! Дакле јавите ми од данас за 8 дана од куд вам та песма, да га умирим, и да је с чистом савешћу као народну може превести« — Вук му одговара: »Србе у Донавершу ја сам најприје нашао у Мушицкога, преписане руком Орфелиновом врло лијепо минејским словима, Истина да су млоге ријечи биле славенизирате, али опет (Орфелин сам каже, да је спјевана »“ воевђ борившихса храбро,« и он је преписао од некога од они официра, који се онђе спомињу чини ми се за Белрадију или за Продановићау, По том сам ја ону исту пјесму слушао од једнога старца из Шида, који истина није знао сву пјесму редом, али, што је знао, било је све српски. Истина да она пјесма није као пје= сме Подруговићеве и слијепца Филипа; али опет слободно увјерите Грима, да је нијесмо начинили ни ја, ни Мушицки, нити (Орфелин, (нити бисмо и један и онако умјелиу, него је права народна пјесма, коју су јамачно морали спјевати они солдати, који су се онђе тукли.« Чеп. [, 288, 289). Али опет ова напомена и сумња Гримова била је за Вука довољна да је више не прештампава.

Напред је календар за г. 1826 с прегледом најзнатнијих догађаја, па=

скалијом, календарским пророштвом, менама месечевим и помрачењима сунца и месеца.

! Занимљиво је да су ову Петроградску рецензију послали кнезу Милошу и Вук, да се похвали како Руси цене српске нар. песме, и Герман, ла покаже како Руси не одобравају Вуков рад. — Преп. И, 567, 774.

Копитар је захвалио Кепену што је узео у заштиту Вука против рецензента: »ја држим да је дужност протежирати тако добру главу, и не дати се завести виком мрач= њака (ођзсшт миш... (Савез (Срба и Руса неће од нашега рада ништа трпети, ако ће мрачњаци то хиљаду пута штампати. — Писма 657.