Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

218 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

Противници су пак викали као обично. Владисављевић му пише да га је неко из Новог (Сада питао, како су ту примљени Забавници, јер их овде нема, и »вичу на Вука као на душманина. — Нисам му још одговорио, али ћу скоро како ја знам« У том свом одговору рекао је: »Вука овамо почињу миловати, и овамо ђе више примљен бити него тамо; зашто овде само још двојица на њега не смеју викати, него мрзе, а други га већ похваљуцају. — Верујте да се срамотимо. Ми имамо прилику овде разговарати се с људма који другојачије и говоре и мисле о Вуку, него ми; но шта ћете: имаш ме, не знаш ме; изгубиш ме, по= знаш ме. Нико нас од наши списатеља тако није са светом упознао колико он; па ни на кога не мрзимо, као на њега. Него и то бива с вре= меном, Покајаћемо се зар, ал ће бити касно!« ФПреп. ТУ, 367, 747.

Тирол вели да у Темишвару псују и грде свакојако, и да ниједног није могао наћи који би му страну држао. »Шта за нарјечије и ортографију говоре, то је по староме, и онако као што наш црни међед блебећа (јамачно алузија на Стратимировића. — Преп, ЈУ, 580—8), Због тога из неких места пије ни имао претплатника, (Скупљач прет= плате у Иригу није могао добити ниједног претплатника због ортографије, реп. М, 0). Уопште из целог Срема нема претплатника сем из Земуна. И Мушицки шаљући му претплатнике вели, да их више није могао ску= пити, јер »многе је одвратила ваша јеретическа ортографија. Тако вам је, кад нећете људски« Преп. П. 2921 С, Илић му пише да на Забавник вичу сви као сова на сунце, и да се он, бранећи га, многима замера. Преп. ТУ, 46, 3197.

(Сви пак, заједно с пеутралнима, налазили су да у Забавнику има мало забаве. [0 је општи тон који провејава кроз све одговоре. То му пише и Берић из Мохола, и Илић из Г. Карловаца, и Тирол из Темишвара, и Брлић из Брода. Тирол вели да му је Мостарски у иронији рекао, да у Забвнику за Србе треба да има којекаквих лакрдија, а не учених и корисних ствари.

ИМ заиста садржина Данице не само што није одговарала укусу оне публике која је календаре куповала, већ и највећи део интелигенције није био дорастао да разуме Разлике између словенског и српског језика, или Офовор руском рецензенту; нити их је интересовао Опис манастира. ИМ Брлић, коме се уопште допала, право има што вели »само још да к тому вољу имају, али они нису још оваквим дјелима дорасли«, и што му препоручује, да до године више забаве унесе, додајући да је »глас народа, глас Божји.« — Вук му одговара да ће гледати да до године буде више забаве, али држи да'у суђењу о књигама глас народа није глас Божји. »Ту господари здрави разум и исшШина, који, данас или сутра, морају побиједиши. Има књига, које је народ у почетку у звијезде ковао, а послије су сви признали, да је ништа; а има и на које је народ из почетка викао, а послије су и признали за најдрагоцјеније ствари.

1 Због ортографије није ни доцније (1828 г) могао у (секу добити више од два претплатника на »Милоша Обреновића« — Преп. ТУ, 745.